Na kafi s De Nirom

U Gradu svetlosti možete da obiđete više od 130 muzeja, a jedan od najzabavnijih, ujedno i najskupljih je – „Grevin muzej voštanih figura”. Osnovan je još 1882, a pre pandemije korone obilazilo ga je i 800.000 ljudi godišnje. Za one koji su pre toga obišli „Madam Tiso” može da bude blago razočarenje, jer je manji, ima oko 250 figura, a rad skulptora nije baš najprecizniji kada je reč o pojedinim ličnostima. Mana je i što ima dosta francuskih ličnosti, priznatih u ovoj zemlji, ali malo poznatih strancima, pa dolazite u situaciju da morate prvo da pročitate ime i prezime na pločici postavljenoj tik uz voštanu zvezdu.

Većina figura je ipak, da budemo iskreni, urađena savršeno, počevši od boje očiju, frizure, visine, težine, razmere struka, obima grudi, do odeće koju slavni rado poklanjaju. Selin Dion je, recimo, poklonila haljinu sa svog prvog nastupa u „Cezar palasu” u Las Vegasu. Gotje je pozirao tri puta, a zabeleženo je da je za njegovu figuru bilo potrebno 250.000 dlaka prirodne kose, 22 litara boje i 34 kilograma voska.

Nekada se figure rade i uz pomoć fotografija i porodice, pa je tako sestra Kristijana Diora – Ketrin – u svom domu dočekala ekipu muzeja kako bi slavni kreator bio predstavljen što vernije. Brojne zvezde prisustvovale su postavljanju svojih statua, pa je tako zbog Majkla Džeksona 1997. i velikog broja njegovih fanova, čak i saobraćaj morao da bude zaustavljen, što je bilo nezabeleženo za to vreme.

Nekada je toliko teško razlikovati figuru od realne osobe, da mnogi moraju da je pipnu da bi se uverili da nije živa (što je inače zabranjeno). Dešavaju se i komične situacije – u svakoj prostoriji su i čuvari, koji nekada stoje toliko mirno da se ne razlikuju od voštanih figura, pa krene cika i smeh ako se neko od njih pomeri i prepadne radoznalog posmatrača koji je prišao sasvim blizu.

Muzej je podeljen na prostorije u kojima su smeštene filmske i pozorišne zvezde, potom muzičke, modne ikone, pa sportske, tu su i političari, istorijske ličnosti, poznati kuvari, ali ima i deo posvećen crtaćima u kojem prvo nailazite na čuvenu vevericu koja juri žir kroz sve nastavke filma „Ledeno doba”.

Broj posetilaca je danas ograničen na oko 200 dnevno, a radi zaštite od virusa korona turisti ulaze u grupama od po desetak ljudi. Ova mera predostrožnosti pokazala se kao veliki plus i zato što možete da iskoristite koliko god vam je vremena potrebno da se napravi prava fotografija.

Tokom postojanja muzeja, izloženo je i zamenjeno čak 2.000 figura. Bogato je i njegovo skladište, jer se tamo čuvaju, recimo, figure svih američkih predsednika od 1882. godine. A kad smo već kod SAD, uprava muzeja je, bez čekanja da se zvanično okonča mandat tadašnjeg američkog predsednika Donalda Trampa, uklonila njegovu figuru i zamenila je kasnije Džozefom Bajdenom.

Načinjen je i još jedan presedan. Jedinu figuru koju smo baš želeli da vidimo – nismo mogli, jer je „Grevin” uklonio „ruskog predsednika Vladimira Putina kao znak protesta zbog invazije na Ukrajinu”. Putin koji je postavljen 2000. godine sada je takođe u skladištu, a direktori i zaposleni više nemaju muke da mu „popravljaju frizuru i izgled zbog svakodnevnih napada posetilaca”.

Za 26 evra dakle ne možete da vidite Putina, ali zato možete da popijete kafu s Robertom de Nirom, slikate se u kancelariji s Emanuelom Makronom, porazgovarate s dve moćne dame – Angelom Merkel i kraljicom Elizabetom, svirate s Rejom Čarlsom i Džimijem Hendriksom, a oduševićete se i sportskim delom kojim dominira figura Zlatana Ibrahimovića. Bili smo i na koktel-partiju s Leonardom Dikaprijem, Meril Strip, Džordžom Klunijem i Bredom Pitom, zaobišli Andželinu Džoli i zadržali se kod Merilin Monro i Čarlija Čaplina. Ali da ne dužimo, fotografije govore sve...