Sklapanje slagalice
Istraživaću sve što ima veze sa „Redom zmaja”, kaže Vera Janković Raičević, autor mnogih reportaža prikazanih u Dnevniku i popularnom ciklusu „Trag”, na Javnom servisu
Vera Janković Raičević trideset godina „ispisuje” priče o žiteljima glavnog grada, iako je rodom iz Kragujevca, gde je i započela novinarsku karijeru. Sa 26 godina postala je deo redakcije Beogradskog TV programa, uređivala je i vodila emisiju „Srbija danas”, a od 1994. bila urednik trećeg Dnevnika i skupštinski izveštač. Mnoge njene reportaže, koje je snimila za emisiju „Građanin”, prikazane su i u Dnevniku. Autor je i emisija „Tragom čuvara svetosavlja” i serijala „Tajne Beograda”, koje se često repriziraju u ciklusu „Trag”. Nedavno, snimila je novu emisiju za pomenuti ciklus, pod nazivom „Preci potomcima”.
U razgovoru za naš list Vera Janković Raičević govorila je o utiscima tokom boravka u Sremskim Karlovcima, gde je snimljen deo ove emisije:
– Sremski Karlovac je živi muzej – kaže naša sagovornica. – Zabeležila sam najinteresantnije delove istorije koji su vekovima ispisivani u gotovo svakom kutku ovog grada. Sa kamerom smo ušli i u najpoznatiju Karlovačku gimnaziju, koja postoji od 1791. godine. Vodiči su nam bili učenici. Danas gimnazija poseduje biblioteku, sa impresivnih 18.000 naslova među kojima su fototipsko izdanje Miroslavljevog jevanđelja i Četvorojevanđelje iz 16. veka.
Otkriva nam da je u pratnji kustosa Darka Paripovića obišla i odaje Riznice, sa stalnom istorijskom postavkom u Patrijaršijskom dvoru, jednim od simbola Sremskih Karlovaca i znamenitosti koje, kako kaže, ne smete da zaobiđete ukoliko vas put nanese u ovaj grad.
Saborna crkva Svetog Nikole je još jedna znamenita građevina ovog kraja i predstavlja najveći pravoslavni hram u Sremskim Karlovcima i spomenik je kulture od izuzetnog značaja. Zidovi ovog velelepnog zdanja krase slike poznatih i uticajnih srpskih slikara, jedan od njih je i slavni Paja Jovanović.
– Kada se krećete ulicama ovog grada ne možete, a da ne osetite pečat, kao i snažne ideje ljudi koji su nekada ovde boravili, a koji su danas utkani u ovo mesto i žive kroz raskošne građevine – navodi autorka. – Prvu srpsku pravoslavnu bogosloviju je osnovao mitropolit karlovački Stefan Stratimirović 1794, tri godine nakon osnivanja Karlovačke gimnazije. Za vreme Prvog svetskog rata, ugarske vlasti su ukinule školu, a 1964. ponovo je osnivana bogoslovija u Sremskim Karlovcima i dobija ime Svetog Arsenija Sremca.
Autorka podseća da će jedna od najstarijih obrazovnih ustanova kod nas, Karlovačka bogoslovija iduće godine proslaviti jubilej – 230 godina postojanja.
U blizini Sremskih Karlovaca je i Fruška gora, „biser u kruni”. Sa snimateljem Hadži Vladanom Mijailovićem, novinarka RTS-a je posetila i fruškogorske manastire Grgeteg i Krušedol, zadužbinu Brankovića, gde se nalaze sveti mošti mati Angeline i grob kneginje Ljubice.
– Kneginja Ljubica je rođena u Šumadiji a sahranjena na Fruškoj gori, to me je iznenadilo. U manastiru Velika Remeta bila sam gost igumana Stefana.
Da li ovde stavlja tačku?
- Ne! – napominje Vera Janković Raičević. – Sklapaću slagalicu. Posle emisije „Preci potomcima” snimiću veliku priču o despotu Stefanu Lazareviću za dokumentarni ciklus „Trag”. Snimaću je u Kupinovu, Beogradu i na Kosmaju, gde se nalazi najstariji hrast-zapis. Odakle je i moj čukundeda, sva sam se naježila kad sam to slučajno otkrila. Posetiću i manastire Pavlovac i Kasteljan, takođe srednjovekovne dragulje skrivene u šumama Kosmaja. Kasteljan je bio planinski letnjikovac velikog despota, inače zadužbina koju je krajem 13. veka (najverovatnije) sazidao kralj Stefan Dragutin. Istraživaću sve što ima veze sa „Redom zmaja”.
Da podsetimo, ovaj viteški red je 12. decembra 1408. godine ustanovio ugarski kralj i potonji rimski car Žigmund Luksemburški. Od dvadeset i četiri člana prvog reda nosilaca najvišeg odlikovanja, ordena zmaja, despot Stefan je bio na prvom mestu.
