Losos je „najslabija karika”

Neki su se proteklih dana sladili lososom i ćuretinom, dok su se drugi borili da zarade novac za svadbeno putovanje u novom-starom kvizu „Najslabija karika” koji je upotpunio odavno „šupalj” program TV Prva.

Ne kaže se tek tako u narodu – život je nekom majka, nekom maćeha. Neko se za egzistenciju izbori znanjem, doduše oni su u fazi istrebljenja. A neko, visokom pozicijom, i ne baš mukotrpnim radom i znojem. To najbolje znaju oni koji žive van granica glavnog nam grada i koji su za lososa čuli samo na televiziji. Ima i onih „samoprozvanih” lajf-koučeva koji su u savetima za bolji život videli laku zaradu.

Prodavanje magle davno je poznat recept koji ne koriste samo učitelji života, već i neki drugi. Upravo je to primetila glumica Seka Sablić u najnovijem popodnevnom formatu na B92 „Na kafi sa...”, koja je zajedno sa svojim kolegom, vrsnim Zoranom Cvijanovićem, shvatila da se od glume, čak i u renesansi serijskog programa, teško može izboriti za pošteno parče hleba.

I pored ponekad ne tako spontanog razgovora sa svojim gostima, verujemo da će ipak ovi majstori svog zanata, korak po korak, dopreti do srca onih kojima je televizija sve, i družbenik, i lekar, i lajf-kouč, i slamka spasa... Mnoge njene kolege potražile su uhlebljenje na televiziji. Pa se tako i Nikola Kojo prihvatio uloge domaćina kviza „Najslabija karika”. I on je pomalo lutao...

Nije znao da li da bude surov poput njegove prethodnice Sandre Lalatović, kako to format nalaže, ili duhovit i šarmantan poput Dače iz „Radio Mileve”. Na ovoj klackalici, ponekad, i gledaoci i takmičari morali su da načulje uši kako bi čuli često nerazgovetna pitanja. Svakako, Nikola Kojo je uvek rado viđeno lice na TV ekranu, volimo ga i poštujemo kao glumca i dajemo šansu da u sledećem izdanju kviza „pokida” kako samo on to ume.

I njegova prijateljica iz kafića „Tavolino” Mileva, odnosno Olga Odanović pustila je iskrenu suzu na vest da će dečije pozorište „Boško Buha” ubuduće „bacati bombe” na nekoj drugoj adresi. Njena suza dotakla je samo one retke koji su odrastali uz Pipi Dugu Čarapu. Dečije stvaralaštvo je odavno proterano sa malih ekrana, što ne bi i iz pozorišta.

Dok „Boško Buha” bije neku svoju novu bitku, a televizije traže način kako da animiraju gledaoce, TV autorka Slađana Zarić nam je na moderan način pripovedanja iznela bolnu temu iz naše prošlosti – „Žutu kuću”... Ali ne onu na kraj sela, ti-ti-ti, ta-ta-ta... Već onu u kojoj su se dešavali zastrašujući zločini o kojima cela evropska zajednica ćuti. I pokazala da kvalitetan dokumentarni program takođe može biti emitovano u prajm-tajmu. Naš narod vapi za kvalitetnim sadržajem, a da toga nisu svesni ni TV čelnici.

Uz nove zabavne sadržaje, serije, imali smo ponovo povod da potvrdimo naš nacionalni identitet kada je Srbija „pikala” fudbal sa reprezentacijama Litvanije i Crne Gore. Srce nam je zaigralo kada smo čuli „Bože pravde”. Nema veze što je stadion „Rajko Mitić” bio poluprazan i što su ga zaposele tinejdžerke koje su zaljubljeno pratile svaki pas Dušana Vlahovića....

RTS je ponovio u studiju matricu Svetskog prvenstva u Kataru, misleći da je to dobitna kombinacija. Nije ni čudo što smo izgubili interesovanje za nacionalnu reprezentaciju. Gosti u studiju morali su da primete da im fali zanosna Dragana Kosjerina. Jer, bez nje program nije kompletan. Što bi mladi rekli – baš su bili krindž!