Glog štiti „nervozno” srce
Za lečenje srčanih oboljenja može koristi samo uz konsultaciju s lekarom. Deluje umirujuće i na nervni sistem, pomaže kod umora, lošeg sna
Glog je, po verovanju u srpskom narodu, biljka koja štiti od svakog zla. Njime se kiti kuća, dobro ga je jesti, a važno mesto zauzima i u religijskim obredima. Brojni mitovi se vezuju za ovo drvo. Zanimljivo je da je i Keltima glog bio čarobnjakovo drvo, kasnije je postao drvo demona i veštica. Prema nemačkim pričama glog je donosio nesreću. Paracelzus je takođe pisao o glogu.
Smatra se jednom od najlekovitijih biljka na svetu, posebno delotvornom za srce. Glog jača srce i reguliše njegov ritam, utiče na krvni pritisak. Mnoge starije osobe ga koriste u lečenju oštećenog srčanog mišića, zakrečenja krvnih sudova i angine pektoris. Osim toga, on deluje umirujuće na nervni sistem, pa se savetuje kod nervoze i lošeg sna. Pomaže kod umora, anksioznosti i manjka energije. Glog je našao svoje mesto i u homeopatskoj medicini.
Prvi zapisi o njegovoj lekovitosti potiču s početka 14. veka kada ga je Petrus Kvescentis preporučivao za lečenje gihta. Upotreba gloga za lečenje hipertenzije i poremećaja ritma srca prvi put se pominje 1695. godine, da bi blagotvorno dejstvo gloga na srce zvanično potvrdili američki lekari Dženings i Klements 1896–1898. godine.
U tradicionalnoj medicini koristi se stotinama godina, pre svega za ublažavanje i lečenje kardiovaskularnih tegoba. Ove crvene bobice mogu da osnaže srčani mišić, da ojačaju „nervozno srce”, regulišu visok krvni pritisak, a deluju i protivzapaljenski.
Čaj od ploda gloga je prijatan, osvežavajući napitak čija se upotreba preporučuje kod osećaja pritiska i gušenja u predelu srca, u prevenciji povišenog krvnog pritiska kao i kod blažih oblika oslabljenog srca posle preležanih infektivnih bolesti.
U narodu pod nazivom glog poznato je oko 280 različitih vrsta. Međutim, lekovita svojstva ispoljavaju dve vrste: beli glog (Crataegus monogyna Jacq.) i crveni glog (Crataegus oxyacantha L.). Obe vrste pripadaju familiji ruža (Rosaceae).
Beli glog ima dugu istoriju korišćenja, za lečenje se koristi lišće, cvetovi i plodovi.
Koristi se u obliku čajeva, tinktura i kapsuliranog ili tabletiranog suvog ekstrakta kod različitih oboljenja srca: tahikardije, hipertenzije, ateroskleroze te ishemijske bolesti srca. Može se i kombinovati sa srčanim glikozidima ili kao blagi, biljni sedativ. Za puni učinak potrebno je pripravke na bazi gloga uzimati barem šest nedelja.
Međutim, stručnjaci upozoravaju da glog, ipak, ne bi nikako trebalo koristiti samoinicijativno. Dužom svakodnevnom upotrebom glog može izazvati različite tegobe. Zbog toga se posle pet do sedam dana moraju praviti pauze od dva-tri dana. Razumljivo je da bolesnik mora biti pod stalnom kontrolom lekara. Posebno se mora obratiti pažnja na doziranje, jer neadekvatne količine mogu da izazovu pojavu ekstrasistola, odnosno preskakanja srca, vrtoglavicu i nestabilnost.
Ova biljka je dobar lek, ako se ispravno koristi u dozama koje su primerene posebnom stanju svakog bolesnika. Čaj od ploda gloga ne preporučuje se tokom trudnoće i dojenja kao ni deci mlađoj od 12 godina.
Uzgoj gloga ne zahteva velika ulaganja i negu. Može da se gaji kao žbun, drvo ili kao ukrasna ograda. Osetljiv je na zagađenje vazduha i sušu. Voli dobro osunčana, drenirana i plodna zemljišta. Sadnja se obavlja u jesen ili proleće. Ne treba ga saditi blizu jabuke, kruške, šljive, trešnje, jer imaju zajedničke štetočine. Tokom sušnih meseci glog treba redovno zalivati.
Crveni glog...
Gloginje – plodovi crvenog gloga dozrevaju u septembru i oktobru. Meso im je brašnasto, a ukus dosta kiseo i opor; tek posle prvih mrazeva postaju ukusnije. Sa šećerom mogu se na različite načine preraditi u zdrava jela, jer su bogate vitaminom Ce i karotinom. Sadrže i dosta šećera, vinske i limunske kiseline, pektina, glikozida, itd. Nemci i Švajcarci mešaju ih zbog njihovog svojstva želiranja s drugim ukuvanim voćem, a prave od njih marmelade, želea i kompote. Zbog toga što neki sastojci deluju na srce, plodove ne treba jesti sirove i neprerađene.
Nekada su se osušene i samlevene gloginje mešale s brašnom od kojeg se u Koruškoj pravio hleb. Semenke su u vreme ratova služile u Nemačkoj kao surogat za kafu, a mladi listovi kao zamena za duvan. U našem narodu se smatra da su gloginje bezvredne za prehranu, pa se ovi plodovi uopšte ne prerađuju i ne iskorišćavaju, osim ponegde za pečenje rakije. U novije vreme od gloga se pravi sirup, sok, liker, tinkture, pa i veoma skup džem.
... i beli
Plodovi belog gloga sadrže više Ce-vitamina u odnosu na crvene plodove. Listovi takođe bogati ovim vitaminom ponekad pomešani s listovima drugih biljaka iz ove familije služe kao zamena za ruski čaj. Od cvetova belog gloga u Engleskoj priprema se poseban liker. Prolećne pupoljke i sasvim mlade listove ovog gloga u nekim zemljama beru i smatraju vrlo zdravim povrćem. Dodaju ih različitim salatama, a pripremaju od njih posebnu vrstu peciva.
