Dan kada je uništeno Skoplje
U razornom zemljotresu koji je 26. jula 1963. godine pogodio Skoplje uništeno je između 75 i 80 odsto grada. U zemljotresu je poginulo 1.070 ljudi, povređeno više od 3.000, a bez doma ostalo između 120 i 200 hiljada stanovnika. Nestale su zgrade starog pozorišta, doma armije, narodne banke, hotela Makedonija...
Posebna priča je zgrada željezničke stanice koja je bila najveća na Balkanu kada je otvorena 1941. godine. Srušile su se njene dve trećine, a jedna je ostala do današnjih dana. U toj trećini danas se nalazi Muzej grada Skoplja.
Kada se uđe u Muzej ulazi se u veliki izložbeni prostor u kojem se menjaju postavke, pa se prolazi pored starog lifta iz Ristićeve palate koji je zamenjen pre dve godine i tada ovde postavljen, a onda se ulazi u deo u kojem je postavka posvećena zemljotresu. Na zidovima mnogo fotografija koje posetiocima dočaravaju šta se dogodilo tog kobnog dana. Posebno je interesantan deo koji predstavlja porušenu sobu, a na zidu, pre ulaska u nju, piše da su Vasko i Mara živi i gde se nalaze.
„Posle zemljotresa su se ljudi obaveštavali na taj način. Komunikacija je bila prekinuta, a da bi rodbina i prijatelji znali šta je sa ukućanima na zidovima zgrada je pisalo gde su stanari. U ovom muzeju se nalazi i spisak svih poginulih, tu su i kola nemačkog crvenog krsta u kojima se posle zemljotresa danima kuvala hrana, tu je i sat sa jednog od perona koji je stao u pet sati i 17 minuta kada je počeo zemljotres, tu su i novine i fotografije koje prikazuju užas koji se tada dogodio u našem gradu. Posle zemljotresa reagovala je cela Jugoslavija, a pomoć je stizala iz celog sveta. Zahvaljujući svemu tome sazidano je novo Skoplje.”
Informacije o tome šta se dešavalo u porušenom gradu imala je jedino Politika zahvaljujući dopisniku Jovanu Popovskom koji se, kako su posle prepričavale starije kolege, penjao na bandere, povezivao žice jer su telefonske veze bile prekinute i slao izveštaje. Tada je Politika, prvi put posle Drugog svetskog rata, štampala vanredno izdanje.
