Sluđeni od vesti
Svako u javnosti može da kaže šta hoće, preplavljeni smo informacijama koje nemaju nikakav uticaj na naš život, dok one dragocene promiču, upozoravaju stručnjaci za medije i komunikaciju. – Rešenje je da naučimo da pratimo i čitamo ono što je za nas relevantno i korisno
Prašuma informacija kroz koju se probijamo, hteli ili ne, svakodnevno po tradicionalnim medijima i društvenim mrežama konačno je dobila svoju zver. Da li ste pratili vesti o crnom panteru?
I dok je vaša pažnja prethodnih dana bila zaokupljena potragom za crnom i opasnom divljom mačkom, zapitajte se da li znate koja reka protiče kroz Apatin ili kako se pravilno izgovara ime stanovnika ovog mesta u Vojvodini.
Evo još jednog pitanja nad kojim treba možda da se zamislite. Ako znate koliko je koštala organizacija upravo završenog Svetskog prvenstva u fudbalu u Kataru, koje su poznate ličnosti s tribina navijale za naše fudbalere dok su bili na takmičenju, upitajte se šta su vam ove vesti prethodnih dana donele u život.
Informatička buka
Dr Zorica Tomić, redovna profesorka na Filološkom fakultetu u Beogradu gde predaje uvod u kulturologiju i komunikologiju, nedavno je za Tanjug rekla da smo „prestali da budemo subjekti komunikacije i postali proteinska, biološka katodna cev, kroz koju samo treba da prođe neka informacija, a ne znamo šta ćemo s njom”. Na tome se, dodala je, temelji čitava industrija marketinga i političkog marketinga. Informatička buka je i napravljena da ljudi budu sluđeni.
I Marko Nedeljković, docent na Fakultetu političkih nauka na Katedri za novinarstvo i komunikologiju, za „Magazin” kaže da aktuelni trenutak ne samo kod nas, već i u svetu može da se definiše kao bučan i s „prividom” informisanosti.
– Imamo osećaj da smo dobro informisani o svemu, ali suštinski, kada je reč o relevantnosti i kvalitetu informacija, ostajemo na veoma niskom nivou. Većini ljudi pažnja je dominantno usmerena ka manje bitnim ili potpuno irelevantnim stvarima za život. U isto vreme značajne informacije promiču – upozorava Nedeljković.
Naš sagovornik ovaj fenomen objašnjava sledećim primerom:
– Ako mislimo da smo dobro informisani jer znamo koliko je koštalo Svetsko prvenstvo u Kataru, koliko je skuplje od nekih prethodnih, ko sve i gde može da pije alkohol u Dohi, a istovremeno ne znamo koliko su koštali bitni infrastrukturni projekti i radovi u našem gradu ili zemlji, kao što je nova deonica auto-puta i koliko je kilometar tog auto-puta skuplji ili jeftiniji u odnosu na prosečnu cenu u inostranstvu, onda imamo privid informisanosti. O nečemu što ni na koji način ne utiče na naš život znamo mnogo, a o nečemu što i te kako utiče ne znamo ništa – ukazuje Nedeljković.
Kako se probijati kroz informatičku šumu i izbeći „napad” vesti o crnom panteru?
Profesor Nedeljković objašnjava da to jedino možemo izbeći znanjem, tako što ćemo učiti da pratimo i čitamo ono što je za nas relevantno i korisno, umesto da opčinjeno upijamo kvazivesti i kvaziinformacije, bez suštinskog značaja za nas same.
Šum u informacijama nastaje kada smo „bombardovani” praznim sadržajima bez ikakve vrednosti, koji troše našu pažnju, vreme, energiju, a osoba uz to neće postati ni bolje informisana, ni obrazovanija.
U sezoni okupljanja po slavama, da li osoba koja ne prati dnevne, najaktuelnije vesti rizikuje da zaradi epitet nezainteresovane, asocijalne?
Nedeljković odgovara da iako ih je neuporedivo manje, broj građana koji shvataju da ne moraju da znaju šta je ručala javna ličnost – raste.
– Ne žele svi da vide novi izazov s „Tiktoka”, slušaju novu svađu političara… Zbog tog „propusta” u određenom društvu takve osobe će verovatno biti označene kao asocijalne. Ali svesno odbijajući da u tome učestvuju i bez obzira na to što će ovo delovati kao vrlo optimistična prognoza, mislim da će se broj onih koji će krenuti tim putem, iz godine u godinu, povećavati. To je dobar odgovor na informativno zagađenje koje je već doseglo nivo alarmantnog.
Trend hiperprodukcije vesti dodatno su ubrzale društvene mreže, od najstarijeg „Fejsbuka” do aktuelnog „Tiktoka”.
Ako je privid informisanosti posledica prezasićenosti irelevantnim informacijama, onda je popularnost kao univerzalno merilo posledica ekspanzije društvenih mreža.
U tome Marko Nedeljković vidi dodatni problem.
– Popularnost je postala kriterijum na osnovu kojeg se procenjuje sve: koliko je nešto kvalitetno, koliko je nešto relevantno, koliko je nešto kreativno, korisno, inovativno… I u takvim uslovima koji su i u domenu informisanja građana, onda neminovno dolazi do informacione zagađenosti.
Zatrpani popularnim sadržajima
Iz medija i svih drugih alternativnih izvora informisanja sve ređe se dobijaju vesti vredne pažnje i korisne, a sve češće smo zatrpani popularnim sadržajima u datom trenutku. Upravo tu je odgovor na pitanje zašto znamo više o Svetskom prvenstvu u Kataru nego o značajnim pitanjima u našoj lokalnoj sredini.
Naravno, to ne znači da smo pogrešili što smo pratili i zanimljivosti s upravo završenog Mundijala, ali Nedeljković ukazuje da problem postoji samo ukoliko takve informacije postanu jedini, dominantan informativni sadržaj, a to se, nažalost, sve češće dešava.
