Zarada u nedrima planine

Čim se pomene Stara planina odmah su na umu netaknuta priroda, nepregledna šumska prostranstva, livade na kojima pasu ovce ili jure konji, reke i potoci, mir kao melem za umornu dušu. Zimi je, pak, pogodna za snežne čarolije, a u nekim delovima i za skijanje. Bez obzira na to što posetilac sve to lepo upakuje u svoja razmišljanja, često zaboravi ono najvažnije – ovde raste mnogobrojno lekovito i aromatično bilje. Toliko ga ima, posebno na pirotskoj strani, da se planina slobodno može nadmetati sa čuvenim Kavkazom. Tek kad se to spozna, jasno je s kakvim blagom se diči ovo područje. Naravno, ne samo ono, jer i ostale planine i nacionalni parkovi imaju raznovrsne lekovite trave. Među njima i Miroč, u Nacionalnom parku „Đerdap” na kojem su bilje brali Kraljević Marko i njegova posestrima vila Ravijojla.

Bajke su bajke, predanje je samo po sebi zanimljivo, ali je Stara planina u ovoj oblasti bogati siromah. Elem, prema istraživanjima stručnjaka Instituta za šumarstvo u Beogradu, na planini raste više od 1.740 različitih biljnih vrsta, od kojih su neke i zakonom zaštićene.

Dr Marija Marković (Foto lična arhiva)

– Pirotski kraj je bogomdan za uzgajanje lekovitog bilja, ali za onaj planski, plantažni. Na osnovu dosadašnjih saznanja, u njemu je blizu 350 vrsta lekovitog, samoniklog i aromatičnog bilja – otkriva za „Magazin” dr Marija Marković s Departmana za biologiju i ekologiju Prirodno-matematičkog fakulteta u Nišu. – Ako nam je cilj da lekovito bilje ne samo beremo, već i da ga zaštitimo, onda nema boljeg rešenja nego da napore usmerimo ka plantažnoj proizvodnji. Korist je dvostruka: planina čuva svoju okolinu, istovremeno nudeći dobru zaradu.

Da ostane i za pokolenja

Sve do sedamdesetih godina prošlog veka u Srbiji se lekovito bilje sakupljalo iz prirode, iz samonikle flore. Uzimano je ono što je ta ista priroda uglavnom izdašno davala, tako da su berači bez problema posezali za kantarionom, rtanjskim čajem i drugim lekovitim travkama. Kad su se, opet sedamdesetih, okolnosti promenile, počelo je intenzivnije gajenje nane, matičnjaka, kamilice, kima, morača. Proizvođačima ovo nije teško padalo, jer naša zemlja i danas, a kamoli tada, ima sve preduslove da na ekološki očuvanim brdsko-planinskim područjima, prema standardima organske proizvodnje, gaji i prerađuje lekovito bilje.

– Prostranstva Stare planine i dalje, srećom, nisu narušena, bilja ima dovoljno, ali treba voditi računa da se ono ne uništi, već da ostane i našim pokolenjima. Takve napore svakodnevno čini i Istraživačko društvo „Babin nos” iz sela Temske, kod Pirota – navodi naša sagovornica. – Kad bolje sagledate, sve je važno: izbor, branje i prerada kako bi se dobila sve traženija etarska ulja.

Pirotski kraj ima povoljne klimatsko-ekološke uslove za uzgajanje lekovitog bilja. Dodamo li tome i region jugoistočne Srbije, kao vodećeg proizvođača, slika je kompletna. U njemu se sada uzgaja žalfija, lavanda, matičnjak, mirođija, nana, neven, smilje. Region je ujedno stekao i liderstvo u proizvodnji lavande, matičnjaka i smilja. Iako je plantažna proizvodnja najisplativija, a svakako bi se tako i najviše zaradilo, mnogi stanovnici i dalje beru ono što je samoniklo. Očigledno da sem što potroše vreme za branje, drugih troškova nemaju.

Biolozi, istraživači i drugi stručnjaci sačinili su projekat za očuvanje ovog prirodnog blaga. Opsežna studija, posle „Prvog savetovanja o lekovitim i samoniklom jestivom bilju” (skup zdušno pomogao grad Pirot), usmerava zainteresovane kako da se bilje uzgaja plantažno, koliko to košta, a koliko se isplati, koje zemljište i đubrivo treba iskoristiti, kako i od čega zasejano valja zaštititi.

– Za predlog plantažnog gajenja izabrali smo desetak aromatičnih vrsta biljaka koje mogu da se iskoriste za dobijanje etarskih ulja. Cilj projekta bio je i da se ispita kako komponente mogu da utiču na zdravlje ljudi – prenosi dr Marković utiske s naučnog skupa.

Poželjno udruživanje

Kao i u drugim oblastima, nauka je uznapredovala i u uzgajanju i preradi lekovitog bilja. Zato je šteta što se meštani mnogih sela i dalje oslanjaju na majku prirodu, umesto da primenjuju nove tehnologije i znanja, jer ova proizvodnja iziskuje mala ulaganja, a dobru zaradu. Nažalost, oranice u pirotskom okrugu i dalje se najviše koriste za žita i stočno krmno bilje, a najmanje za plantažnu proizvodnju lekovitog bilja. Cilj naučnika, a posebno onih koji otkupljuju lekovito bilje, jeste da se poljoprivrednici motivišu ne bi li se masovnije bavili ovim unosnim poslom.

– Neke biljke i dalje nisu dovoljno istražene, a neke su, poput bele hajdučke trave, zaštićene – ukazuje ovaj stručnjak. – Naši ljudi greše što se ne bave ovom proizvodnjom, jer takav način obezbeđuje stabilan kvalitet, planirano i sigurno snabdevanje sirovinama, a posebno očuvanje retkih endemičnih, ugroženih vrsta, onih čije je sakupljanje zabranjeno ili strogo ograničeno. Branje direktno iz prirode ima pregršt nedostataka, a kad se poljoprivrednici opredele za plantaže, onda važe stroga pravila: parcele moraju da budu udaljene od saobraćajnica, žanje se po suvom vremenu, nije dozvoljeno korišćenje GMO, a teški metali u zemljištu moraju da budu u granicama dozvoljenih.

Za branje veće količine biljaka mogu se koristiti specijalizovane kosilice, mada to zavisi i od terena. U brdsko-planinskim predelima se, zbog specifičnih orografskih uslova, berba obavlja ručno, srpovima ili specijalizovanim češljevima za branje cveta. Etarsko ulje se najviše proizvodi iz dvadesetak gajenih aromatičnih biljaka: kamilica, lavanda, nana, majčina dušica, valerijana, žalfija, angelika, neki začini, ili iz spontane flore: hajdučka trava, lovor, kleka, ruzmarin, grančice bora, jele i smrče i njihove šišarke.

Oni koji su se oprobali u proizvodnji lekovitog, začinskog i aromatičnog bilja i koji imaju zamašna iskustva tvrde da ulaganja nisu velika, a zarada može da bude sasvim pristojna. Sve to donosi lakši, brži i sigurniji profit od drugih segmenata u poljoprivredi. Ono što sigurno puni džepove su mirođija, peršun, beli slez, žalfija, valerijana, kamilica, nana, timijan, bosiljak, origano... Gotovo niko od takvih proizvođača ne brine za plasman robe, jer stalne kupce imaju ne samo u našoj zemlji, već i u Češkoj, Rusiji, Nemačkoj.

Svima koji odluče da se bave ovim poslom stručnjaci savetuju da steknu i određena predznanja, jer nije dovoljno samo nešto zasaditi ili zasejati, zalivati i čekati da nikne. Svaka biljka ima svoje karakteristike i zahteve. Inače, u Srbiji se najmanje 5.000 ljudi bavi proizvodnjom i sakupljanjem lekovitog bilja, a otkupom 30–40 preduzeća. Otkupljuje se gotovo sve, a najčešće zova, kleka, lipa, kantarion, hajdučka trava, majčina dušica, beli slez. Kakve su računice za neke od ovih travki? Procene su, na primer, za beli slez, da je po jednom hektaru neophodno uložiti oko 1.200 evra, a zarada može da dostigne i do 9.000 evra. Uz svojski rad, naravno.

Ako se, pak, neko opredeli za proizvodnju nevena, kao jednogodišnje biljke, ulaganja po hektaru su oko 800 evra, a prihod dostiže i 5.000 evra. Dobre su zarade i kod ostalih lekovitih aromatičnih biljaka. Stručnjaci zato savetuju da se proizvođači udruže kako bi lakše kupili mašine za sušenje, a treba razmišljati i o proizvodnji etarskih ulja. Za ovako unosan posao nije pogodan samo pirotski kraj, iako ima najpovoljnije uslove, već i mnogi delovi Mačve, zapadne Srbije, Šumadije, istočne Srbije i Vojvodine, dolina Peka.

IZVOZIMO, ALI I UVOZIMO

Da lekovitog bilja ima dovoljno za domaće potrebe, ali i za izvoz potvrđuju i podaci Republičkog zavoda za statistiku iz 2020. godine. Tada je vrednost spoljnotrgovinske razmene ove vrste bilja, na nivou zemlje, iznosila 19,4 miliona evra (4.954 tone). Od toga je izvoz bio 11,5 miliona evra (2.597 tona), a uvoz 7,9 miliona evra (2.357 tona). Najveći deo razmene je sa zemljama Evropske unije.

BAVANIŠTE ZA PRIMER

Mesto s najvećim brojem uzgajivača lekovitog bilja je Bavanište kod Kovina u kome se skoro svako domaćinstvo bavi ovim poslom. Na imanju Zorana Tomića bilje se, plantažno, uzgaja decenijama, još od kad je njegov ujak Stevan Brdarski prvi put doneo i posadio nanu i kamilicu. Zoran je danas jedan od najvećih proizvođača belog sleza. U svetu naglo raste interesovanje za lekovitim biljem i etarskim uljima, tako da lagano raste i broj uzgajivača.