Čovek je pobedio pesak
Na ulicama i u šoping centrima mogu se videti strankinje u prilično kratkim suknjama, pored Arapkinja u crnim nikabima. Ali nema ružnih pogleda ni prema kome
Kao da još samo leteći automobili nedostaju da upotpune sliku futurističkog Dubaija, izniklog na arabijskom pesku. Oni koji su putovali još dalje na Istok i videli Hongkong, Šangaj ili Seul i slične magalopolise nisu toliko impresionirani ultramodernom arhitekturom najmnogoljudnijeg grada Ujedinjenih Arapskih Emirata, ali nijedan njegov posetilac, ma koliko da su mu zanimljiviji tragovi prošlosti, sigurno ne može da ostane ravnodušan na sva haj-tek čuda po kojima je upisan u razne knjige svetskih rekorda. Neka, malobrojna doduše, dostupna su i građanima Srbije s prosečnom srpskom platom, a o nekima, poput Burdž el Araba, jedinog hotela na svetu sa sedam zvezdica, ili ništa manje luksuznog Atlantisa, mogu samo da sanjaju.
U jednom od najskupljih gradova na svetu besplatno se može videti samo najveća muzičko-plesna fontana na svetu, ali „parcijalno”, sa zemlje. U celini se može sagledati iz Burdž Kalife, najviše zgrade na svetu (830 metara), ali to se plaća. Do odgovarajućeg besplatnog položaja iz kojeg može, na svakih pola sata, da se prisustvuje plesu vodenih kapljica uz svetske muzičke hitove, najlakše se dolazi kroz Dubai mol, najveći šoping centar na svetu. Razumljivo, večernje predstave uz lajt-šou i svetlucanje okolnih nebodera su atraktivnije i posećenije.
Od Burdž Kalife do Botaničke bašte
E sad, ako ste smešteni u nekom od hotela u Dubai marini, jednom od najprestižnijih delova grada, do pomenutih atrakcija možete i metroom, ali taksijem je, naravno, jednostavnije. Tih dvadesetak kilometara, auto-putem „Šeik Zajed”, pređe se za oko 20 minuta, a košta 70–80 dirhama. Za jedan evro dobija se četiri dirhama u menjačnicama Dubai mola, dok je, na primer, na aerodromu kurs nešto malo nepovoljniji. Uz keš, naravno, treba uvek imati i platne kartice, jer menjačnice nisu baš „na svakom ćošku” kao u Srbiji.
Razdaljine su takve da se čini da gde god da krenete treba oko pola sata vožnje. Od Burdž Kalife do „Čudesne bašte” s više od 150 miliona cvetova i više od toga. Ali, onlajn kupovina karata je znatno povoljnija nego na licu mesta, a postoje i različite kombinacije ulaznica koje još malo spuštaju cene, pa je tako za posetu ovim dvema znamenitostima Dubaija bilo potrebno ukupno 50 evra. Naravno, to važi za posetu vidikovcu na 124. i 125. spratu najviše zgrade, za onaj na 148. spratu treba izdvojiti više novca.
Dubai, glavni grad istoimenog emirata, smešten uz obalu Persijskog zaliva, svakako nije nepoznanica za građane Srbije. Sve su češća turistička putovanja u zimskim mesecima na ovu destinaciju, a mnogi su otišli za poslom – od rada u avio-kompanijama, preko zdravstva, do IT sektora.
Dubai i izgleda uglavnom kao grad u kome se samo radi i provodi, a onaj obični, svakodnevni porodični život kao da je daleko odatle. I jeste, u manjim, humanijim okolnim naseljima s kućama ili nižim zgradama i s nešto više zapaćenog zelenila u zlatastom sitnom pesku. Ili u drugim emiratima. Jedan od ajtijevaca iz Srbije, koji je već dve godine u UAE, odlučio je da živi u Šardži, trećem po veličini emiratu, koji se graniči s Dubaijem. Do Dubaija stiže za manje od sat vožnje auto-putem, a u Šardži su, kaže, svi uslovi primereniji svakodnevnom življenju. Ne manje važno je i to što su u tom emiratu neradna tri dana nedeljno. U Dubaiju i Abu Dabiju, kako nam je objasnio, peti radni dan je skraćen na četiri sata, s tim što se u jednom ide na posao, a u drugom se ta četiri sata radi od kuće.
Naši ljudi koji žive u UAE svedoče o još jednom fenomenu u koji i turisti koji borave tamo samo nekoliko dana mogu da se uvere. Dubai je zaista multikulturalan grad, prilično amerikanizovan, u kojem na svakom koraku srećete ljude sa svih kontinenata, svih boja kože, svih religija. Iako se na put kreće uz upozorenja da je reč o islamskoj zemlji u kojoj postoje strože norme oblačenja i ophođenja, da pušenje na javnom mestu nije dozvoljeno, ni alkohol naravno, nisu to baš toliko kruta pravila. Pivo, pa i nešto jače, može se popiti u nekim barovima i hotelskim terasama uz obalu. Na jednom takvom mestu u Dubai marini pivo servirano u velikoj kartonskoj čaši za kafu koštalo je oko 8,5 evra. Na ulicama i u šoping centrima mogu se videti strankinje u prilično kratkim suknjama, pored Arapkinja u crnim nikabima. Ali nema ružnih pogleda ni prema kome. A bezbednost je već nadaleko poznata, zahvaljujući oštrim sankcijama prema svakoj vrsti izgredništva.
