Korisni sastojci u kori voća i povrća
Mnogi s ovih namirnica uklanjaju koru zbog navike ili straha od pesticida.– Cela jabuka ima čak tri puta više vitamina Ka od oguljene
Nema dileme da veći unos voća i povrća može samo da ima više koristi za vaše zdravlje. Često slušamo rasprave o tome da li je bolje voće i povrće jesti bez guljenja, a većina zaključaka se svodi na stvar mentaliteta. Voće i povrće često gulimo zbog navike ili u pokušaju da smanjimo dodir s pesticidima. Međutim, uklanjanje kore može dovesti do uklanjanja jednog od delova biljke bogatog nutrijentima.
Ne gulite jabuku da biste posle pili suplemente vitamina.
Generalno govoreći, neoguljeno voće i povrće sadrži veće količine vitamina, minerala i drugih korisnih biljnih jedinjenja, u poređenju s oljuštenim namirnicama.
Na primer, sveža jabuka s korom sadrži tri puta više vitamina Ka, 142 odsto više vitamina A, 115 odsto više vitamina Ce, 20 procenata više kalcijuma i do 19 odsto više kalijuma od iste takve, ali oljuštene jabuke.
Kuvani krompir s korom može sadržati do 175 odsto više vitamina Ce, 115 procenata više kalijuma, 111 odsto više folata i 110 odsto više magnezijuma i fosfora od oljuštenog.
Čak 30 procenata ukupne količine vlakana u povrću može se naći u kori, odnosno ljusci. Stoga, ako jedete voće i povrće neoguljeno, zaista možete povećati unos hranljivih materija.
Sve osobe na redukcionim dijetama žele duži osećaj sitosti. Kora voća i povrća može uticati i na smanjenje osećaja gladi.
Razlog je visok sadržaj vlakana u kori. Sveže voće i povrće može sadržati do jedne trećine više vlakana pre uklanjanja spoljnih slojeva.
Vlakna služe i kao hrana za probiotske bakterije koje žive u našim crevima. Kad se ove bakterije hrane vlaknima, one proizvode kratkolančane masne kiseline, za koje se smatra da dodatno pojačavaju osećaj sitosti.
Voće i povrće, naročito njihovi spoljašnji delovi, sadrže antioksidanse čija je glavna funkcija borba protiv nestabilnih molekula poznatih kao slobodni radikali. Kad nivo slobodnih radikala postane previsok, oni mogu izazvati oksidativni stres, koji na kraju može naštetiti ćelijama i potencijalno povećati rizik od srčanih oboljenja, određenih vrsta karcinoma, Alchajmerove bolesti…
Kora voća i povrća, poput ananasa, banane, dinje, avokada, luka i celera, može imati čvrstu teksturu koju je teško žvakati i probaviti. Takva kora se generalno ne jede. I kod agruma je potrebno ukloniti koru. Namirnice koje možemo jesti neoljuštene su jabuke, kajsije, bobičasto voće, šargarepa, tikvice…
Pesticidi se mogu naći na konvencionalno uzgojenom voću i povrću, najviše ih ima na kori. Zato se sve voće i povrće mora dobro oprati, a neko mora i da se oguli. Pranje je dobar način da se rešite ostataka pesticida koji su na površini kore. Međutim, guljenje je najbolji način za uklanjanje pesticida koji su prodrli dublje u kožu voća i povrća.
Prema nedavnim istraživanjima, 41 odsto ostataka pesticida pronađenih na plodovima uklanja se pranjem vodom, dok se i duplo više više uklanja ljuštenjem.
Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com
