Da li nam je užina zaista potrebna

Užina je po definiciji obrok koji jedemo između glavnih obroka: doručka, ručka i večere. Ukoliko ste zdravi, samo su vaša mašta i dostupnost određenih namirnica ograničavajući faktor šta možete pojesti, ali za obolele nije uvek tako. Generalno, cilj uravnotežene ishrane je da imate dovoljno energije tokom dana, uz zadržavanje normalnih vrednosti šećera u krvi i nutrijenata u organizmu. Naš cilj treba da bude poboljšanje zdravlja.

Mnogi nemaju želju ili vremena za užinu, pa ni za jedan od glavnih obroka. S druge strane ima onih koji stalno nešto grickaju. Složićete se da i jedan i drugi ekstremni slučaj ne valja.

U prvom slučaju dolazi do velikih razlika u nivou šećera u krvi, pa su glavni obroci obilni. Najgore je ako jedemo samo jednom do dva puta dnevno. Tako opterećujemo ceo organizam, a posledica može da bude gojaznost.

Drugi slučaj je još gori. Ovde zaboravljamo šta znači glad i onda ne znamo ni gde je granica sitosti. Posledica je takođe gojaznost. Nekako nam se otkriva odgovor sam od sebe: užina nam treba ako želimo da poboljšamo svoje zdravstveno stanje. Obično jedna ili dve. Skromno i dovoljno.

Međutim, ukoliko unosimo nezdrave prehrambene namirnice užina može biti štetna za naše zdravlje. Od izuzetno masnih kokica u bioskopu do slatkiša koji su puni praznih kalorija, razne industrijske grickalice mogu definitivno pokvariti vašu dijetu.

Vlakna su važna za pravilno odvijanje probavnih procesa u vašem organizmu. Užina koja sadrži vlakna pomaže u ovom procesu koji određuje gde se skladišti dodatna masnoća i šta izlazi iz tela.

Zeleno lisnato povrće je puno vlakana. Napravite neku lepu salatu ili možda neki zeleni smuti sa malo slatkih plodova. Ako ne obožavate zeleniš izaberite sočnu krušku koja je puna vlakana.

Antioksidansi su sjajni za održanje zdravlja srca i mogu umanjiti rizik od infekcija. Paradajz je neverovatan izvor antioksidanasa. Možete grickati malo čeri paradajza koji su mali, slatki i odlični za užinu. Ako ste za više slatkih stvari – onda uzmite borovnice.

Sokovi od voća i povrća sjajni su izvori vrednih vitamina i minerala. Ako niste ljubitelj povrća, možete pomešati sok od voća i povrća i piti ga kao smuti sa malo jabuke dodane za slatkoću. Sok pored osvežavajućeg efekta omogućava da vaše telo dobije nutritivno vredne stvari koje sadrži povrće.

Ne uzimajte mlečnu čokoladu i onu punjenu filovima, birajte samo crnu sa što više kakao delova. Tamna čokolada je sjajan izvor antioksidanasa. Ona može biti od pomoći u borbi protiv srčanih bolesti. Čokolada takođe podiže raspoloženje. Crnu čokoladu možete pojesti kao takvu ili uz neko bobičasto voće ili orašaste plodove.

Ono što ipak treba da vodite računa je da ne preterujete u užinama, da „ne pokvarite” sledeći obrok.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com