Umetnost na fasadama

Dolazeći u Beograd na studije, mladi ljudi iz provincije pre trideset i više godina najčešće su, sa železničke i autobuske stanice, ka svojim fakultetima išli Balkanskom ili Kameničkom ulicom. Pogledom usmerenim nagore, bili su zadivljeni lepotom ornamenata na fasadama starih beogradskih zgrada. Isti utisak urezao se u svest i umetniku fotografije Stanku Kostiću.

Od tada, on je svojim fotoaparatom ovekovečio mnoge ornamente na fasadama prestoničkih zgrada. Sada je zavirio u svoju fototeku i izdvojio one najlepše da bi ih predstavio čitaocima „Magazina”.

Lepota s porukom

Dušan Milovanović, istoričar umetnosti, objašnjava zašto su ornamenti najstariji dekorativni element u likovnoj i primenjenoj umetnosti različitih civilizacija, i koje su posebnosti onih koje se mogu videti na pročeljima zgrada našeg glavnog grada. Nažalost, mada postoji hiljadama godina, Beograd je, što se arhitekture tiče, vrlo mlad grad, pošto je u nekoliko navrata drastično razoren. Najstarija prestonička kuća je iz prve polovine 19. veka. Sve ostalo, što je do danas sačuvano, potiče s kraja 19. i iz prve polovine 20. veka.

– Zgrade su ukrašavane zbog lepote, ali ornamenti nikada nisu imali samo puku dekorativnu vrednost. Oni su bili, pre svega, statusni simbol, preko kojeg je vlasnik zgrade poručivao čime se bavi i kakvog je statusa. Ako je bio industrijalac, na fasadu zgrade je postavljao nešto što označava industriju, bankar je isticao simboliku novca – kaže Milovanović.

Tako se ovi ukrasi na kućama mogu podeliti u tri grupe.

Prvu čine likovni elementi, razne bordure i girlande koje uokviruju vrata i prozore i služe samo da ulepšaju zgradu. Sledeća kategorija su reljefi, koji nose različita simbolička značenja.

– Reljefi asociraju na staro, antičko vreme, period vraćanja klasičnim vrednostima. Najčešće predstavljaju vrline koje bi vlasnik hteo da istakne i sebe da pokaže u lepom svetlu istine, pravde, pobede... Neki simboli su ezoterijske prirode, jer su mnogi vlasnici beogradskih zdanja, viđeni ljudi iz sveta industrije, ekonomije, politike ili umetnosti, pripadali raznim ezoterijskim redovima. Tada je bio običaj da se to istakne. Pojavljuju se i reljefi vezani za Sokolski pokret kojima su se veličali principi i vrline zdravog tela i britkog uma – objašnjava naš sagovornik.

Treću kategoriju ukrasa na zgradama predstavljaju različite skulpture. Pošto su ove zgrade o kojima pričamo iz doba neoklasicizma, romantizma, secesije, srećemo Hermesa, Apolona, a vrlo često Veneru, kao uzor ženske lepote. Te skulpture radili su naši najveći vajari toga vremena.

Evropski uticaj

Ideje za ukrase na srpskim zgradama stizale su najčešće iz srednje Evrope, Mađarske, Austrije, ali primetan je uticaj iz Francuske, Italije, Engleske, u zavisnosti od toga gde se ko i od vlasnika, i od umetnika školovao i čemu je bio naklonjen.

– U ono vreme nije bilo kiča. Vlasnik kuće, novi industrijalac ili bankar, možda nije poznavao niti izučavao istoriju umetnosti, ali je dobro znao ko to najbolje zna, pa je i potom angažovao najboljeg umetnika – priča Milovanović.

Podseća da je naša arhitektura nastajala pod uticajem Bauhausa, pa je bilo dosta gvožđa, stakla, aluminijuma, ali veruje da će i naše fasade uskoro poprimiti mnogo dekorativnije obrise. Jedno vreme zapostavljeni, ornamenti se, očigledno, ponovo vraćaju u modu. I ovaj trend, kako primećuje naš sagovornik, prednjači u gradovima u unutrašnjosti Srbije.

​Zadužbinari

Za sadašnji izgled Beograda zaslužni su mnogi dobrotvori s kraja 19. i početka 20. veka, po čijem nalogu su sagrađena najpoznatija zdanja u prestonici. Te ljude, koji su u amanet budućim generacijama ostavili vredne arhitektonske zgrade, lepo ukrašene ornamentima, ne smemo zaboraviti. Njihove zadužbine danas su neka od najreprezentativnijih zdanja na potesu od Terazija, Knez Mihailove ulice, do šireg centra grada. Najpoznatiji među njima su bili Miša Anastasijević, Ilija Milosavljević Kolarac, Vlajko Kalenić, Đorđe Jovanović, Nikola Spasić, Aleksa Krsmanović, Sima Andrejević-Igumanov, Nikola i Evgenija Kiki, Dimitrije Mita Golubović, Đorđe Vajfert, Mihailo Pupin.

Najvredniji do rata
– Dok su ornamente, recimo, često radili majstori zidari, već kod reljefa je bilo neophodno da to bude pismeni umetnik, kod skulpture pogotovo. Tu srećemo radove Riste Stijovića, Sretena Stojanovića, Đorđa Jovanovića, Ivana Meštrovića i njegovih sledbenika i đaka do pred sam početak Drugog svetskog rata. Ukrasi na zgradama, koje nastaju posle 1945. godine, pojavljuju se sporadično, kao reminiscencije na staro. No, obično su to prilično naivni radovi, ni blizu ne dostižu umetničku vrednost ornamenata nastalih u vremenu između dva svetska rata i pre toga – smatra Milovanović.

Venera i anđeli
Najbrojnija, ili bar najslikanija, kategorija ukrasa na zgradama, ipak, su različite skulpture. Pošto su ove zgrade o kojima pričamo iz doba neoklasicizma, romantizma, secesije, srećemo Hermesa, Apolona, a vrlo često Veneru, kao uzor ženske lepote. Te skulpture radili su naši najveći vajari toga vremena.

Iz naše arhive