Уметност на фасадама

Долазећи у Београд на студије, млади људи из провинције пре тридесет и више година најчешће су, са железничке и аутобуске станице, ка својим факултетима ишли Балканском или Каменичком улицом. Погледом усмереним нагоре, били су задивљени лепотом орнамената на фасадама старих београдских зграда. Исти утисак урезао се у свест и уметнику фотографије Станку Костићу.

Од тада, он је својим фотоапаратом овековечио многе орнаменте на фасадама престоничких зграда. Сада је завирио у своју фототеку и издвојио оне најлепше да би их представио читаоцима „Магазина”.

Лепота с поруком

Душан Миловановић, историчар уметности, објашњава зашто су орнаменти најстарији декоративни елемент у ликовној и примењеној уметности различитих цивилизација, и које су посебности оних које се могу видети на прочељима зграда нашег главног града. Нажалост, мада постоји хиљадама година, Београд је, што се архитектуре тиче, врло млад град, пошто је у неколико наврата драстично разорен. Најстарија престоничка кућа је из прве половине 19. века. Све остало, што је до данас сачувано, потиче с краја 19. и из прве половине 20. века.

– Зграде су украшаване због лепоте, али орнаменти никада нису имали само пуку декоративну вредност. Они су били, пре свега, статусни симбол, преко којег је власник зграде поручивао чиме се бави и каквог је статуса. Ако је био индустријалац, на фасаду зграде је постављао нешто што означава индустрију, банкар је истицао симболику новца – каже Миловановић.

Тако се ови украси на кућама могу поделити у три групе.

Прву чине ликовни елементи, разне бордуре и гирланде које уоквирују врата и прозоре и служе само да улепшају зграду. Следећа категорија су рељефи, који носе различита симболичка значења.

– Рељефи асоцирају на старо, античко време, период враћања класичним вредностима. Најчешће представљају врлине које би власник хтео да истакне и себе да покаже у лепом светлу истине, правде, победе... Неки симболи су езотеријске природе, јер су многи власници београдских здања, виђени људи из света индустрије, економије, политике или уметности, припадали разним езотеријским редовима. Тада је био обичај да се то истакне. Појављују се и рељефи везани за Соколски покрет којима су се величали принципи и врлине здравог тела и бритког ума – објашњава наш саговорник.

Трећу категорију украса на зградама представљају различите скулптуре. Пошто су ове зграде о којима причамо из доба неокласицизма, романтизма, сецесије, срећемо Хермеса, Аполона, а врло често Венеру, као узор женске лепоте. Те скулптуре радили су наши највећи вајари тога времена.

Европски утицај

Идеје за украсе на српским зградама стизале су најчешће из средње Европе, Мађарске, Аустрије, али приметан је утицај из Француске, Италије, Енглеске, у зависности од тога где се ко и од власника, и од уметника школовао и чему је био наклоњен.

– У оно време није било кича. Власник куће, нови индустријалац или банкар, можда није познавао нити изучавао историју уметности, али је добро знао ко то најбоље зна, па је и потом ангажовао најбољег уметника – прича Миловановић.

Подсећа да је наша архитектура настајала под утицајем Баухауса, па је било доста гвожђа, стакла, алуминијума, али верује да ће и наше фасаде ускоро попримити много декоративније обрисе. Једно време запостављени, орнаменти се, очигледно, поново враћају у моду. И овај тренд, како примећује наш саговорник, предњачи у градовима у унутрашњости Србије.

​Задужбинари

За садашњи изглед Београда заслужни су многи добротвори с краја 19. и почетка 20. века, по чијем налогу су саграђена најпознатија здања у престоници. Те људе, који су у аманет будућим генерацијама оставили вредне архитектонске зграде, лепо украшене орнаментима, не смемо заборавити. Њихове задужбине данас су нека од најрепрезентативнијих здања на потесу од Теразија, Кнез Михаилове улице, до ширег центра града. Најпознатији међу њима су били Миша Анастасијевић, Илија Милосављевић Коларац, Влајко Каленић, Ђорђе Јовановић, Никола Спасић, Алекса Крсмановић, Сима Андрејевић-Игуманов, Никола и Евгенија Кики, Димитрије Мита Голубовић, Ђорђе Вајферт, Михаило Пупин.

Највреднији до рата
– Док су орнаменте, рецимо, често радили мајстори зидари, већ код рељефа је било неопходно да то буде писмени уметник, код скулптуре поготово. Ту срећемо радове Ристе Стијовића, Сретена Стојановића, Ђорђа Јовановића, Ивана Мештровића и његових следбеника и ђака до пред сам почетак Другог светског рата. Украси на зградама, које настају после 1945. године, појављују се спорадично, као реминисценције на старо. Но, обично су то прилично наивни радови, ни близу не достижу уметничку вредност орнамената насталих у времену између два светска рата и пре тога – сматра Миловановић.

Венера и анђели
Најбројнија, или бар најсликанија, категорија украса на зградама, ипак, су различите скулптуре. Пошто су ове зграде о којима причамо из доба неокласицизма, романтизма, сецесије, срећемо Хермеса, Аполона, а врло често Венеру, као узор женске лепоте. Те скулптуре радили су наши највећи вајари тога времена.

Из наше архиве