Crtež na koži
Tetoviranje, to jest crtanje po koži koje se ne može skinuti, nastalo je veoma davno, još u osvit civilizacije. Prema sačuvanim podacima, prve tetovaže pravljene su uz pomoć štapića s iglama koje su umakane u boju, a zatim zabadane ispod kože. Ovakvo tetoviranje u početku je imalo isključivo ritualni karakter.
U prvom veku pre nove ere u Japanu tetoviranje je bilo izuzetno rasprostranjeno. Međutim, u to vreme crteži na koži nisu se koristili za ukrašavanje niti u ritualne svrhe, već su se njima obeležavali ljudi koji su se nalazili s one strane zakona. Naime, kriminalcima su se na licu uz pomoć tetoviranja urezivali karakteristični znaci koji nisu mogli da se skinu. S ovim znacima, kriminalci su lako raspoznavani, jer su imali beleg koji su nosili ceo život.
I u vreme starog Rima ovakvom vrstom crteža obeležavani su robovi. S druge strane, legionari su imali običaj da na podlaktici ispisuju ime imperatora.
Tek mnogo vekova kasnije tetovaža je postala način ukrašavanja tela. U 18. veku po crtežima na mišicama, ali nekad i po celom telu, bili su poznati moreplovci koji su se vraćali s južnih mora. Najčešće su na koži imali egzotične crteže ili likove devojaka, a dugo vremena u modi je bilo i ispisivanje imena pripadnica lepšeg pola koje su „zarobile” srca mornara.
Sam naziv „tatu” nastao je u Polineziji, gde je tetoviranje u moderno doba ponovo otkriveno. Odatle je tehnika tetovaže prenošena u druge krajeve sveta, gde je ovaj način ukrašavanja veoma brzo postajao popularan.
Tetoviranje kao proces zabadanja igle u kožu s unosom pigmenta samo po sebi već je vrsta napada na organizam, zbog čega kod tetoviranja u kojima nisu zadovoljeni svi preventivni i higijenski uslovi može doći do pojave različitih alergina i bolesti kao što su tetanus, HIV, hepatitis, herpes i druge infekcije.
Danas je tetoviranje popularno u gotovo svim delovima naše planete. U mnogobrojnim zemljama postoje saloni u kojima se isključivo slika po koži. Iako je oduvek bio bolan način ukrašavanja, tetoviranje i u moderno doba privlači mnoge, pa ljubitelji tatua često na sebi nose prave slikovnice. Tehnika tetoviranja se, uprkos razvoju tehnologije, nije mnogo menjala, pa se i danas, doduše na moderniji način, mastilo unosi ispod prvih slojeva kože uz pomoć posebnih igala i tako se stvaraju umetničke slike.
Alternativa trajnoj jeste privremena tetovaža, odnosno, nestalna slika na koži koja podseća na trajnu tetovažu. Privremene tetovaže mogu biti nacrtane, oslikane kistom ili iglom kao trajna tetovaža, mastilom koje se u krvi rastvara u roku od šest meseci.
Dok se tetovaže smatraju stalnim, ponekad ih je moguće potpuno ili delimično ukloniti laserskim tretmanima. Tipično, crno i neka mastila u boji mogu se ukloniti više od nekih drugih boja. Troškovi i bol kod uklanjanja tetovaža obično su veći od onih prilikom njihovog nanošenja. Starije metode uklanjanja tetovaža gotovo da su u potpunosti zamenjene opcijama tretmana laserskim uklanjanjem.
