Povratak s Meseca, pa u karantin

Prošlo je gotovo 50 godina od prvog koraka astronauta Nila Armstronga i Baza Oldrina na Mesecu i legendarne rečenice da je „ovo mali korak za čoveka ali veliki za čovečanstvo”. Posadu „Apola 11”, osim njih dvojice, činio je i astronaut Majkl Kolins, koji je pratio rad instrumenata u svemirskom modulu. Na površinu Meseca spustili su se 21. jula 1969. godine.

Po povratku na Zemlju, dobili su velike počasti, jer je njihova misija bila istorijska – prvi put su ljudi kročili na čvrsto tlo van naše planete. Tadašnji predsednik SAD Ričard Nikson čekao ih je prilikom povratka kako bi mogao lično da im čestita. Međutim, to nije mogao da uradi, jer su astronauti prebačeni u karantin. Naime, naučnici su smatrali da postoji velika opasnost da su astronauti, posle boravka na Mesecu, na Zemlju mogli da donesu nepoznate bacile koji bi, u najgorem slučaju, mogli da dovedu do izbijanja velike epidemije zaraze, prenosi Hjuston kronikl.

Prve dane astronauti su proveli u mobilnom karantinu koji je bio hermetički zatvoren kako bi se sprečio prodor nepoznatih bacila u vazduh. Mere su bile ekstremne, iako su mnogi naučnici smatrali da nema opasnosti po ljude.

Direktor NASE za medicinska istraživanja tvrdio je da je Mesec isuviše suv, a da temperatura dosta varira tokom dana, što onemogućava postojanje bilo kakvog oblika života. Stav Nacionalne akademije nauka bio je da bi prodor vanzemaljske materije na Zemlju mogao da dovede do katastrofe i da ne sme da se dozvoli da do toga dođe.

Prisustvo Niksona na nosaču aviona koji je prenosio modul sa astronautima samo je povećao nervozu u javnosti. On je hteo da astronautima lično kaže da su „proteklih osam dana bili dosad najbolja sedmica u istoriji civilizacije”.

Karantin napravljen za ove potrebe bio je dug više od deset metara, obložen aluminijumom i opremljen sistemom sa ventilaciju u celoj prostoriji. U njoj su se nalazili dnevna i spavaće sobe, kupatilo i kuhinja, pa čak i jedna od prvih mikrotalasnih pećnica. Izgradnja je koštala 250.000 dolara. Stručnjaci su narednih dana pomagali astronautima da se priviknu na povratak, ali i da ih detaljno očiste od mesečeve prašine. Astronauti su iz karantina izašli potpuno zdravi, ali i nezadovoljni zbog vremena provedenog u njemu.

Oldrin je u svojoj autobiografiji napisao da je prostorija bila veoma udobna, ali da su se tih dana dosađivali, jer nisu imali šta da rade. Izolacija nije bila ništa novo za posadu, jer su i pre leta bili u njoj da se ne bi zarazili pre poletanja u svemir. Procedura je bila takva da ni Nikson nije mogao da im se pridruži na svečanom ručku pre poletanja.

Procedura zaštite astronauta od eventualnih zaraza iz svemira počela je pre nego što su astronauti ušli u karantin. Posle sletanja komandnog modula Kolumbija u more, ronilac je otvorio vrata i ubacio im tri specijalna zaštitna odela i brzo ih zatvorio. Astronauti su, zatim, ušli u gumeni čamac gde su ih okupali specijalnim rastvorom joda koji ubija razne vrste bacila. Iz čamca su ih helikopterom prevezli direktno u karantin na Zemlji. Posle 65 sati, karantin sa astronautima prenet je u Svemirski centar Džonson u Hjustonu, gde je posada prebačena u laboratoriju u kojoj je provela još dve nedelje u karantinu.

Astronauti su konačno pušteni 10. avgusta 1969. godine, dve i po nedelje posle sletanja u Pacifički okean.