Šuma na podu
Pod po kome gazimo, mora biti dominantan u oblikovanju enterijera, jer prvo što vidite kada ulazite u jednu sobu jeste površina po kojoj ćete se kretati
Postoje pravila u redosledu poteza dizajnera enterijera kada krene u projekat uređenja jedne prostorije: čemu je ova namenjena, pa prema tome izbor stila i nameštaja, njegov raspored, vrsta i raspored rasvetnih tela, i tek pri kraju izbor zavesa i tepiha.
Ali, svako pravilo ima izuzetak, pa tako i u slučaju dizajna tepiha dizajnerke Helen Jardli. Ona je ekspert za oblikovanje tekstila, preciznije, tepiha za oblaganje podova. Prema njenim rečima, pod po kome gazimo mora biti dominantan u oblikovanju enterijera, jer prvo što vidite kada ulazite u jednu sobu jeste površina po kojoj ćete se kretati.
„Zakoračite gledajući u pod da se ne biste sapleli ili okliznuli.
Ako tako uradite, suočićete se sa površinom koja će vas povesti u svet maštanja, jer to na šta će stupiti vaša stopala može biti nešto poput meke trave, valovite morske pene ili gustiša šumskih stabala.”
Obrisi stabala na purpurnoj pozadini podsetiće vas na smiraj sunca posmatran kroz šumski predeo ispunjen nestvarnom svetlošću prigušenih senki. Dizajnerka u svoju pragmatičnu kreativnost upliće poeziju i slikarstvo na veoma uspešan i dopadljiv način koji će se svideti mnogima.
„Boje su moja pasija, a moj dizajn se oslanja na boje gotovo u potpunosti”, kaže dizajnerka.
Ona želi da oslikava podne površine da bi im podarila još jednu dimenziju. Pored toga što ćemo po podovima gaziti, na njima možemo raditi još ponešto: sedeti, leškariti, maštati.
Oni koji poznaju istoriju tepiha kroz vekove, znaju da ovaj koncept nije ništa novo. Tepisi (naročito oni istočnjački), oduvek su bili više od običnih predmeta za kuću. Ovo je samo moderan doprinos vekovnoj tradiciji respektovanja tepiha.
Helen Jardli
Britanska dizajnerka modernih tepiha, diplomirala je na Kraljevskom koledžu za umetnost u Londonu 1982. godine. Posle nekoliko godina pokreće sopstveni biznis u svom samostalnom dizajn-studiju. Od samog početka odlučila je da blisko sarađuje sa arhitektama i dizajnerima enterijera, ali ne na način da njen rad bude podređen njihovim prohtevima već da se nametne svojim stilom i konceptom uloge tepiha u enterijeru. To je rezultiralo zapaženim akcentovanjem na celini enterijera koji su uvek uspešniji od onih kod kojih se pojedini elementi biraju parcijalno. „Ne očekujem da sve počne od izbora tepiha, ali ne mogu da dozvolim da tepih bude poslednji u nizu odluka”, kaže ona. Svoje kreacije izlagala je na izložbama dizajna u Japanu, u Francuskoj i naravno u Velikoj Britaniji. Njeni tepisi su deo kolekcije Viktorija i Albert muzeja u Londonu, kao i drugih umetničkih institucija koje se bave dizajnom savremenog tekstila.
Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs
