Molitvom do kiše
Vekovima unazad čovek je tragao za veštačkom kišom. – Led u oblacima
Mnogo vekova pre našeg vremena čovek je otkrio značenje kiše. Dugo nije mogao da pronađe način da „natera” oblake da mu daju dragocenu kišnicu. Zato je u početku pokušavao molitvama i posebnim ritualima da „isprovocira” bogove da daju kišu. Kišne kapi su za ljude oduvek imale egzistencijalni značaj jer, zahvaljujući kiši, čovek je mogao da sačuva žitarice od suše i da obezbedi hranu za određeni period. Vekovima unazad istraživači su pokušavali da pronađu način da stvore veštačku kišu, ali uglavnom bez uspeha. Neposredno pred Drugi svetski rat francuski meteorolog Beržeron pronašao je „proces izazivanja padavina”.
Ovaj njegov pronalazak funkcionisao je pomoću aviona. Iz letelice su na velikim visinama gađani oblaci kristalima leda. Ovi kristali prolazili su zatim kroz oblake gde su bili izloženi višoj temperaturi u nižim slojevima atmosfere, pa su se pretvarali u kišne kapi.
Posle Drugog svetskog rata pronalazači su imali, zahvaljujući modernijoj tehnologiji, veće mogućnosti za eksperimentisanje i smišljanje novih načina stvaranja veštačkih padavina. Jedna od ideja koju su istraživači nastojali da ostvare bila je posipanje oblaka solju, jer so ima osobinu da upija vodu. Takođe, pronalazači su pokušavali da „proizvedu” kišu uštrcavanjem sitnih kapi iz specijalnih uređaja koji su ispaljivani iz aviona u vazduhu. Poslednjih decenija, ljudi nastoje da kontrolišu i usmere padavine i uz pomoć protivgradnih raketa, koje se ispaljuju prilikom nevremena praćenih olujom i gradom. Ipak, ni do današnjih dana čovek nije mogao u potpunosti da ovlada prirodom i da kontroliše padavine. Najbolji dokaz za to su česte poplave izazvane jakim padavinama i nevremenima.
Proteklih vekova, međutim, ljudi su tražili druge načine da stvore dovoljne količine vode za navodnjavanje useva. Umesto da gledaju u nebo i pokušavaju da umilostive bogove, vremenom su se okrenuli zemlji i pronašli načine da uz pomoć kanala od reka i jezera „dovedu” dovoljne količine vode za oranice, povrtnjake i voćnjake. Prskanjem useva sa zemlje uspeli su, makar delimično, da spreče sušu i da sačuvaju žitarice neophodne za život.
