Lepota (ne)će spasiti svet
Cveće, svuda cveće, ljubav i poljupci
Više od prikaza samog dela, podstaknuta sam datumom njegovog nastanka. To je godina 1914. Prošle, godine, u Evropi i svetu obeležavalo se 104 godina od početka Velikog − Prvog svetskog rata, bezumnog krvoprolića sa milionskim ljudskim žrtvama i katastrofalnim posledicama. I tako, dok su se mali pojedinci, malo veće grupe, još veći režimi i velike svetske sile pripremali za ovu sveopštu klanicu, dotle je jedan umetnik oblikovao prelepi pano od majolike, sa ženskom figurom da bi oplemenio enterijer u kojem bi ljudi mogli da uživaju u lepoti. Kakav paradoks.
Ženska figura u prirodnoj veličini sa antičkom smirenošću gleda nas pravo u oči i kao da kaže: „Lepota će spasiti svet”. Kakva idilična zabluda!
Žena ima prodoran pogled, prelepe crte lica, lepo oblikovanu kosu, rukama pridržava imaginarni cvetni teret da se ne bi izgubila u njemu. Odevena je u antičku togu bujnih nabora sa slapovima dekorativnih traka koje se spuštaju od ramena do vrhova prstiju na nogama. U podnožju slike oko ženinih nogu umetnik je smestio blistavi splet stilizovanih cvetova, koji se sa jedne strane uzdiže ženi do ramena. Kako će se brzo ovi cvetovi pretvoriti u metke i granate koji će umesto cveća zasuti svet!
Motiv za ovaj pano umetnik je izabrao iz brojnih aktuelnih dekorativnih tema, među kojima se najčešće pominju dela jednog od najpoznatijih bečkih slikara toga doba − Gustava Klimta. Cveće, svuda cveće, ljubav i poljupci. „Stil 1900”! Umro je sa Velikim ratom, a ono što je od njega preživelo zauvek je bilo obogaljeno.
Galileo Ćini (1873–1956)
Italijanski umetnik, arhitekta, dekorater, dizajner, keramičar, ilustrator i scenograf rođen je u Firenci. U rodnom gradu diplomirao je na Akademiji lepih umetnosti. Njegov opus pripada „Stilu 1900” − italijanskoj verziji stila „Liberti”. Radio je enterijere crkava i kapela, oblažući njihove zidove panelima od dekorativne keramike. Bio je majstor u oblikovanju i dekorisanju vaza i lampi. Karakteriše ga korišćenje floralne dekoracije uz obilje sjajnih boja. Izlagao je na Bijenalu dekorativne umetnosti u Veneciji. Između brojnih pozorišnih scenografija, ističe se ona za premijeru opere Đakoma Pučinija „Turandot” u milanskoj Skali 1926. godine. Bio je restaurator brojnih značajnih vila i palata širom Italije, ali i van nje. Ćini je veoma omiljen kako na tržištu antikviteta, tako i među strastvenim kolekcionarima. Njegove vaze danas dostižu cenu od 10.000 do 25.000 evra.
Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs
