Finska bajka „Marimeko”

Armi Ratija se bavila štampanim tkaninama od pamuka i od njih prvo pravila slike, a zatim te slike šila u haljine, suknje, bluze, tunike i ogrtače. One su bile jednostavnog kroja da bi dezen došao u prvi plan i bio osnovna karakteristika odevnog predmeta.

Godine 1965. u časopisu „Ekonomski žurnal” pisalo je: „Armi Ratija komad pamuka pretvara u zlato i slavu, njena odeća je sama suština filozofije slobode, ona je jedinstvena, možete je prihvatiti ili ne, ali ako je prihvatite, osećaćete se posebno, opuštajuće i ekskluzivno − upravo kontra onome na šta ste navikli.”

Armi je okupila najbolje dizajnerke i slikarke koje su bile zadužene za dezene, od cvetnih do strogo geometrijskih, od punih etno-šarenila do moderne svedenosti u nekoliko osnovnih tonova.

Fenomen „Marimeko”, štampani pamučni materijal, bio je veoma primenljiv u svim sferama života. Podjednako primenljiv za izradu šešira na glavi pecaroša dok se ljuljuška u čamcu, kao i na balskoj haljini koju je Armi sa ponosom nosila na prijemu na balu, na koji je pozvao predsednik Kekonen za njegov 75. rođendan. Podjednako dopadljiv kao presvlaka na nameštaju ili draperija na prozoru. Kada je 1960. godine Žaklina Kenedi kupila sedam haljina od tkanina „Marimeko”, sa namerom da ih nosi tokom predsedničke kampanje svoga muža, odevni predmeti ove firme pojavili su se na stranicama više od 400 novina i časopisa širom planete.

Ovi dezeni krasili su naslovne stranice „Voga”, „Mari Kler”, „El”, kao i brojne poznate časopise za kulturu stanovanja i dizajn enterijera.

Zbog svega toga, ovaj veliki poslovni uspeh, u čijem centru se nalazi dobar dizajn, nazvan je „finskom bajkom”.

 Armi Ratija (1912–1979)

Finska dizajnerka i poslovna žena koja je slavu svoje rodne zemlje prenela na ceo svet. Rođena je u oblasti Karelije, negde između Finske i tadašnjeg SSSR-a. Školovala se u Nemačkoj, u Industrijskoj školi za dizajn tekstila. Sa mužem Viljom otpočela je skroman biznis u predgrađu Helsinkija. Pedesetih godina prošlog veka počinje da se bavi štampanim tekstilom, inspirisana prirodnim pejzažima i lepotom „rajskih vrtova”. Osniva sopstvenu firmu kojoj daje ime „Marimeko”, složenicu iz dve reči: „Mari” − najčešće žensko finsko ime, i „meko” − posebna ženska seoska nošnja. Šezdesetih godina oni su već uspešna firma u kojoj su angažovani najpoznatiji dizajneri za štampani tekstil. Proizvode izvoze u inostranstvo i priređuju velike izložbe u Finskoj. Otvaraju veliku robnu kuću „Marimeko” u Stokholmu, sklapaju velike poslovne aranžmane sa SAD i Japanom. Veliki uspeh i poslovnu slavu stiču permanentnim izlaganjem na najprestižnijim izložbama industrijskog dizajna širom sveta.

Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs