Bečki kapric
Ovaj ormar nije običan komad nameštaja − on je u svojoj neobičnoj eklektici − jedinstven
Kako odrediti kom stilu pripada ovaj ormar iz 1913. godine?
Klasicizmu ili modernizmu − ne.
Baroku ili rokokou − tu i tamo.
„Telo” ormara ispresecano je pravilnom vertikalnom geometrijskom podelom, sa kao lenjirom izvučenim linijama koje između sebe imaju poluobličaste segmente istovetnih dimenzija. I sve bi bilo u redu da to isto masivno telo nije postavljeno na nesrazmerno visoke noge, izvijene u kvazilujevskom stilskom maniru. Noge su dopunjene baroknim proširenjima na mestu spajanja sa telom ormara. Ova proširenja su u vidu stilizovanih rascvetanih krilaca i estetski ne pripadaju svom vremenu.
Vrhunac eklektičkog pristupa estetici komadu nameštaja o kome je reč jesu nonšalantno razbacani mesingani medaljoni − kao pozlaćeni buketići cveća na kojima dominira jedan veliki, prenaglašeni list čiji oblik podseća na oštri kljun ne baš pitome ptice.
Pored svih intrigantnih nedoumica oko stila ovog ormara, postoji i jedan veoma dosledan pristup kada je o bojama i izboru materijala reč. To je tzv. dobitna kombinacija crne mat površine i zlatnih, sjajnih detalja. Na primer, ako je u pitanju modni dizajn, jednostavna „mala crna haljina” od baršuna ili satendišesa, dopunjena raskošnim zlatnim nakitom oko vrata ili na ušima, nikada ne može da omane. U ovom slučaju, primenjen je isti princip: po strogoj geometrijskoj podeli na crnoj površini razbacano je sjajno mesingano cveće!
Ipak, haljina je haljina, a ormar je ormar. Da li kriterijumi za ocenu estetskih karakteristika mogu biti isti?
Čini se da mogu. Jer kako bi se inače pri pisanju ovog teksta setila odevne kombinacije?
Bilo kako bilo, ovaj ormar nije običan komad nameštaja − on je u svojoj neobičnoj eklektici − jedinstven.
Dagobert Peše (1887–1923)
Austrijski umetnik, arhitekt i dizajn-majstor tehnike metala, rođen je u blizini Salcburga. Od 1908. do 1911. studirao je u Beču mašinstvo na Tehničkom fakultetu, a zatim je prešao na Umetničku akademiju gde je studirao arhitekturu. Po završetku studija, pod uticajem baroka i rokokoa, dizajnira tepihe i porcelan. Ubrzo dolazi u kontakt sa idejama Bečka radionica (Wiener Werkstatte), sa dizajnerima kao što su Jozef Hofman i Koloman Mozer, prihvata koncept standardizacije masovne industrijske proizvodnje. Bio je svestran stvaralac. Iako je kratko živeo, uspeo je da dizajnira oko 3.000 predmeta, od porcelana, metala, drveta, preko omota knjiga, nakita, sve do ukrasa za božićne jelke! Tipičan je predstavnik eklektike u dizajniranju predmeta za široku potrošnju.
Arh. Radmila Milosavljević
www.dopisna-skola-ambijent.rs
