Omiljeno sitno voće

Jagoda (Fragaria vesca) spada među najomiljenije sitno voće. Čim se nađe na trpezi, znamo da je proleće stiglo. Naravno, jagode se mogu nabaviti i u drugim periodima godine, ali njihova prava sezona je od aprila do kraja jula kada su najukusnije. Možete ih jesti kao svež plod ili kao prerađevinu (džem, marmelada, slatko, kompot, sirup, osvežavajući napici, sladoled, žele).

Iako u svetu postoji oko 600 vrsta jagoda, koje se razlikuju po veličini, sve one imaju jarko crvenu boju sa sitnim semenkama koje se nalaze po površini. Jagode su kultivisano voće, ali postoje i divlje, koje su sitnije od domaćih, imaju nešto drugačiji, ali intenzivan ukus i miris.

Jagode, posebno divlje, veoma su aromatične i sočne, slatkastog ukusa. Siromašne su kalorijama jer 100 grama jagoda ima samo 27 kalorija. Zavisno od sorte imaju crvenu ili žutu boju. Plodovi jagode su blago izduženi. Pored vode, sadrže i 6,2 odsto ugljenih hidrata, 0,6 odsto belančevina, dok masti nemaju. Pored toga, imaju i jedan odsto slobodnih organskih kiselina (limunska, vinska, jabučna, salicilna) i flavonoide.

Ovo voće bogato je mineralima: kalijumom, kalcijumom, gvožđem, fosforom i manganom. Ovaj poslednji povoljno utiče na celokupni metabolizam, hrani živce i mozak, zaslužan je za bolju strukturu kostiju, reguliše nivo šećera u krvi i podstiče libido. Od vitamina jagode sadrže karoten, vitamine grupe Be, vitamin Ce (oko 64 mg) i vitamin E, tanin, triterpen, pentozan i etarsko ulje. Preporučuju se i dijabetičarima. Treba ih prati vrlo kratko pod mlazom vode neposredno pre jela jer se tako sačuvaju njeni sastojci.

Lekovita svojstva jagode su brojna. One neutrališu otrove u telu, kod tegoba jetre, srčanih i reumatskih oboljenja. Jagode sa mlekom treba da jedu oboleli od akutnog i hroničnog reumatizma i gihta. Popravljaju krvnu sliku, snižavaju krvni pritisak, smiruju živce, pomažu rastvaranju mokraćne kiseline u krvi. Odlične su u borbi protiv kamenca u žučnoj kesi i bubrezima. Vitamin Ce znatno jača imunološki sistem i pomaže organizmu da apsorbuje gvožđe. Jagode mogu biti i alergogene jer pojedine osobe (uglavnom deca) nisu tolerantne na njih.

Kada ih konzumirate sveže, uvek se potrudite da budu oprane i očišćene. Ovo je veoma bitno jer se one u toku uzgajanja tretiraju određenim preparatima. Možete ih služiti samostalno ili sa šećerom, limunovim sokom, jogurtom ili slatkom pavlakom. Ljubitelji slatkiša znaju da se jagode dobro slažu sa šlagom, crnom i belom čokoladom. Ako ih poželite u jesen ili zimu, potražite ih u najbližem zamrzivaču, ali znajte da se po otapanju gubi njihova čvrstoća. Tada mogu poslužiti kao sastojak za torte ili kolače.

Jasna Vujičić, nutricionista
www.nadijeti.com