Kupujem, dakle postojim

Umetnica Barbara Kruger je iskoristila čuvenu izreku „Mislim, dakle postojim” jednog od najvećih filozofa 17. veka Renea Dekarta. Ona je postala svojevrsna vizitkarta modernog konzumenta.

Rene Dekart (1596–1650), veliki francuski filozof i matematičar, jedan je od osnivača novovekovne filozofije, posebno njenog racionalizma. Polazni stav svoje filozofije dao je u izrazu „cogito, ergo sum”, braneći tezu da se do istine dolazi samo umom, da je u umu osnovni kriterijum istine.

Kartica crvene boje Barbare Kruger sa belim slovima koju osoba drži u ruci podseća na vizitkartu modernog čoveka. Osoba se na ovoj kartici ne predstavlja svojim imenom i prezimenom, profesijom, mestom gde je dostupna i telefonom, već svojim potpuno drugačijim identitetom. Dok Dekart smatra da sam proces intelektualnog razmišljanja predstavlja dokaz da čovek postoji, moderna umetnica izjednačava vezu između tela i duha sa dualizmom između konzumerizma i traganja za identitetom. Iz ove slike isijava snažna sumnja u veze između ljudske spoznaje i sopstvenog života. Ovo nije kritika modernih vremena, ovo je samo konstatacija da individui nema druge nego da se uklopi u novi sistem, i da joj, kad poklekne, ne ostaje ništa drugo do da postane – potrošač.

Mišljenje se samo po sebi više ne smatra osnovom ljudske egzistencije, ono je sada zamenjeno konzumerizmom.

Umetnica se prvobitno bavila fotografijom, zatim medijima, da bi nastavila sa rodnim odnosima, a sve je završilo na velikim, prepoznatljivim bilbordima koji su, po njoj, najistaknutija mesta da neko vidi, shvati, da prihvati, odbije ili upamti.

To što Dekart od ljudske vrste traži da misli, to je davno prevaziđena teza da na taj način dokažete svoj identitet.

Misliti svojom glavom očigledno je isuviše težak posao. Uostalom, šta taj Dekart hoće? Da radimo non-stop, od jutra do sutra?

Barbara Kruger

Poznata američka konceptualna umetnica rođena je 1945. godine u Njuvarku u Nju Džersiju. Završila je studije na Univerzitetu Sirakuza u Njujorku kao i Parsons umetničku školu za dizajn. Sarađivala je sa raznim časopisima za dizajn i učestvovala na „Umetničkim susretima za kulturne promene”. Intenzivno se bavi fenomenima konzumerizma u svim njegovim aspektima. U svojim radovima koristi kolaže, poruke iz medija koji su u oštroj suprotnosti sa slikama iz realnosti. Radi na rodnim identitetima, dokazujući da muškost i ženskost nisu stabilni identiteti već lako zamenljivi sadržaji. Njene teme su vezane za konzumerizam, feminizam i individualnu autonomiju ličnosti. Izjavila je: „Ja radim sa slikama i rečima zato što one imaju sposobnost da odrede šta mi zapravo jesmo i šta nismo.” Živi i radi u Njujorku i Los Anđelesu.