Rascvetana „Mis Blanš”

Razbacani cvetovi od papira zarobljeni u providnom akriliku. Bestežinska konstrukcija polufotelje i pored udobnog sedišta, rukonaslona i leđnog naslona, delovala bi opasno fluidno i lebdeći da ne leži na četiri veoma solidne i stabilne noge od čvrstog, cevastog aluminijuma koje ulivaju poverenje: neka su vrsta garancije da ćete, ako sednete, biti na sigurnom.

Ovo nikako nije obična providna stolica kakvih je bilo na pretek pre dvadesetak godina i koje su bile (i danas su) u modi i omiljene u modernom enterijeru. Ovo je jedna suptilna sinteza između nežnosti i snage, neizvesnosti i sigurnosti, romantike i disciplinovane industrijske realizacije. Njena privlačnost je u prvom redu dopadljivost na prvi pogled. Kao koktel od šarenih sastojaka dopunjen ledom, ali ne zato da bi vas ohladio već naprotiv – da bi vam bilo toplo oko srca. „Mis Blanš” iz 1989. godine, iako deluje čedno, veoma je zahtevna. Potrebno joj je mnogo prostora da bi njena lepota došla do punog izražaja. U masi stvari dnevne sobe ili trpezarije, njeni će cvetovi biti kao zalutali u neki drugi svet. Potrebno je da bude sama, istaknuta i osvetljena tako da se cvetovi prelivaju u hladnoj providnoj masi akrilika.

Mnogi dizajneri pop kulture želeli su da provociraju banalnošću predmeta koje treba da uvedemo u svoje svakodnevno okruženje. Japanski dizajner Širo Kuramata je zaigrao na drugu kartu – na emocije koje izaziva cvetna dekoracija na jedan sasvim specifičan i neuobičajen način. I uspeo je u tome. Jer, „mis blanš” su svi voleli i vole je još uvek.

Rad­mi­la Mi­lo­sa­vlje­vić, ar­hi­tek­ta

www.do­pi­sna-sko­la-am­bi­jent.rs

Širo Kuramata (1934–1991)

 Najpoznatiji japanski dizajner poslednjeg kvartala 20. veka, bavio se istraživanjima u domenu novih tehnologija i novih formi realizujući svoje ideje u oblasti dizajna enterijera i nameštaja. Rođen je u Tokiju između dva svetska rata, a otac mu je bio direktor jednog naučnog instituta. Njegovo odrastanje i sazrevanje odigravalo se u vreme kada je Japan bio okupiran od strane Amerike. Godine 1953. diplomirao je na tokijskoj visokoj politehničkoj školi. Na njoj je izučio majstorstvo drvorezbarenja i zatim otišao da radi u jednoj kompaniji za proizvodnju nameštaja od drveta.

Godine 1957. radi za jednu robnu kuću u Tokiju kao dizajner izloga i istovremeno se bavi arhitektonskim dizajnom – oblikuje prozore i vrata. Bavi se dizajnom kao slobodni umetnik. Godine 1965. otvara studio u Tokiju i započinje karijeru kreativnog dizajnera koji traži puteve za realizaciju svojih avangardnih ideja sa ciljem da doprinese uspešnim trendovima japanskog dizajna u najširem smislu reči. Koristi osobenosti japanskog stila sa inovacijama moderne tehnologije i moderne evropske umetnosti. Italijanske dizajnere koji su lansirali pokrete „Memfis” i „Alhimija” smatrao je svojim glavnim inspiratorima i „majstorskim učiteljima”. Osamdesetih godina prošlog veka bio je jedan od najprovokativnijih dizajnera kako u Japanu tako i širom sveta.