Ukusne namirnice nisu uvek dobre i zdravije

Kada pojedete nešto veoma ukusno slatko, slano ili ljuto, da li se zapitate zašto vam toliko prija, a svesni ste da nije zdravo? Prvi korak u odgovoru na ovo pitanje je razumevanje kako ljudski receptori ukusa funkcionišu i saznanje da su dva razloga zašto je ukusna hrana manje zdrava od one neukusne.

Receptori ukusa daju pogrešnu informaciju: receptori ukusa su sićušne izrasline kojih je jezik pun (sa gornje strane) i koji predstavljaju nervne završetke preko kojih osećamo ukus hrane koju jedemo. Čula ukusa su grupisana u grupe (klastere) ovih receptora, tako da slatko uglavnom osećamo prednjim delom jezika, gorko zadnjim, dok su osećaj za slano i kiselo uglavnom razmešteni u levu i desnu stranu gornjeg dela jezika.

Kada bi se pila samo tekila ili šljivovica

Zamislite da sve što pijete ima ukus tekile ili domaće šljivovice i da se takva tečnost pije od malih nogu. Od navike na silnu žestinu receptori za ukus su se navikli na intenzivni ukus pića, pa sve drugo što se popije, a nije žestoko, ima blag, bezvezan ukus. Isti princip primenite na hranu pa ćete doći do zaključka da ukoliko u jelu nema onoga što jedete svakodnevno, imate osećaj da vam je sve bljutavo.

Prvi razlog što zdrava, nutritivno vredna hrana ima ukus kao recimo papir jeste što receptori ne znaju kakav je ukus one prave hrane. Za to neznanje smo sami krivi, odnosno kriva je upravo hrana koju volimo da jedemo – ona ukusna: slatka, masna, slana, sa obiljem aroma i aditiva, što sve utiče da su receptori promenili „način izveštavanja o zalogajima.

Drugi razlog zašto prava hrana nema pravi ukus je to što ljudi robuju svojim navikama. Šećer, mleko i mlečni proizvodi, kafa i meso – sve ovo stvara želju da ih uvek jedemo. Zdravo povrće poput brokolija nema isti efekat. Savremeni čovek je zavistan od masne, slane, prerađene hrane u tolikoj meri da to ne može ni izdaleka da se poredi sa šargarepom, jabukom, možda rukolom.

Kada (ne toliko zdrava) hrana koju obožavate ima intenzivan ukus, naravno da ćete misliti da je to prava hrana, a da je onaj zeleniš i sve ono što nije vaša omiljena hrana – bezukusno i loše. Promena je ipak moguća. Postoje metode da se promeni način na koji se oseća pravi ukus. Ako pođemo od toga da je svaki čovek prilagodljiv, što je potvrđeno mnogo puta, onda treba da se prilagodimo pravom zdravom ukusu. Treba da prestanimo da jedemo šećer, masno i slano, prerađeno, krcato aditivima… Sve to ima intenzivan ukus. Jedimo svežu, zdraviju hranu. Već nakon nekoliko nedelja moći ćemo da uživamo u pravom ukusu zdravih namirnica poput hrskave slatkaste šargarepe.

Zavisnost od šećera može da se pobedi, a promena u konzumiranju od prerađene hrane do prave, nutritivno vredne može da otvori vrata za užitak u svim onim zaista vrednim namirnicama koje su se ranije činile bezukusnim.