Укусне намирнице нису увек добре и здравије

Када поједете нешто веома укусно слатко, слано или љуто, да ли се запитате зашто вам толико прија, а свесни сте да није здраво? Први корак у одговору на ово питање је разумевање како људски рецептори укуса функционишу и сазнање да су два разлога зашто је укусна храна мање здрава од оне неукусне.

Рецептори укуса дају погрешну информацију: рецептори укуса су сићушне израслине којих је језик пун (са горње стране) и који представљају нервне завршетке преко којих осећамо укус хране коју једемо. Чула укуса су груписана у групе (кластере) ових рецептора, тако да слатко углавном осећамо предњим делом језика, горко задњим, док су осећај за слано и кисело углавном размештени у леву и десну страну горњег дела језика.

Када би се пила само текила или шљивовица

Замислите да све што пијете има укус текиле или домаће шљивовице и да се таква течност пије од малих ногу. Од навике на силну жестину рецептори за укус су се навикли на интензивни укус пића, па све друго што се попије, а није жестоко, има благ, безвезан укус. Исти принцип примените на храну па ћете доћи до закључка да уколико у јелу нема онога што једете свакодневно, имате осећај да вам је све бљутаво.

Први разлог што здрава, нутритивно вредна храна има укус као рецимо папир јесте што рецептори не знају какав је укус оне праве хране. За то незнање смо сами криви, односно крива је управо храна коју волимо да једемо – она укусна: слатка, масна, слана, са обиљем арома и адитива, што све утиче да су рецептори променили „начин извештавања о залогајима.

Други разлог зашто права храна нема прави укус је то што људи робују својим навикама. Шећер, млеко и млечни производи, кафа и месо – све ово ствара жељу да их увек једемо. Здраво поврће попут броколија нема исти ефекат. Савремени човек је завистан од масне, слане, прерађене хране у толикој мери да то не може ни издалека да се пореди са шаргарепом, јабуком, можда руколом.

Када (не толико здрава) храна коју обожавате има интензиван укус, наравно да ћете мислити да је то права храна, а да је онај зелениш и све оно што није ваша омиљена храна – безукусно и лоше. Промена је ипак могућа. Постоје методе да се промени начин на који се осећа прави укус. Ако пођемо од тога да је сваки човек прилагодљив, што је потврђено много пута, онда треба да се прилагодимо правом здравом укусу. Треба да престанимо да једемо шећер, масно и слано, прерађено, крцато адитивима… Све то има интензиван укус. Једимо свежу, здравију храну. Већ након неколико недеља моћи ћемо да уживамо у правом укусу здравих намирница попут хрскаве слаткасте шаргарепе.

Зависност од шећера може да се победи, а промена у конзумирању од прерађене хране до праве, нутритивно вредне може да отвори врата за ужитак у свим оним заиста вредним намирницама које су се раније чиниле безукусним.