Koštunjav plod bez glutena
Kesten ne sadrži holesterol, ima tek malo masti i nutritivno je vredna namirnica i preporučuje se u ishrani u slučajevima iscrpljenosti
Kada pečeni kesten zamiriše ulicom prvih hladnih i vetrovitih dana, a prsti se zacrne od pečene kore koja mora da se oljušti kako bi se došlo do ukusnog ploda, da li tada pomislite koliko je ova namirnica zdrava?
Postoji više od 100 vrsta kestena i najčešće se jede pečen, kuvan ili pržen. Nije neobično, i u pojedinim delovima sveta prema lokalnim recepturama često se dodaje u nadeve, supe ili služi kao prilog. Takođe, od kestena pravi se i brašno.
Najzastupljeniji je na trpezama tokom jeseni i zime, ali prerađen kesten je dostupan tokom čitave godine. Poznat je po svom slatkastom ukusu i blagoj teksturi.
Svež plod kestena ima 170 kalorija na 100 grama jestivog dela ploda, što je znatno manje od raznog koštuničavog voća: lešnika, badema, oraha, koji sadrže i po tri puta više kalorija. Kesten kao i njegovi „koštunjavi rođaci” ne sadrži holesterol. U kestenu ima tek mala količina masti, uglavnom nezasićene i što je veoma važno – ne sadrži gluten. Zbog toga je idealna namirnica za osobe obolele od celijakije. Sadržaj ugljenih hidrata kod kestena je uporediv sa onim iz žitarica; na primer pšenice i pirinča. Ima dva puta veći sadržaj skroba od krompira. Bogat je šećerima, čak osam odsto jestivog dela ploda su razni šećeri: glukoza, fruktoza i drugi. Bogat je mineralima fosforom i kalcijumom, a sadrži i manju količinu gvožđa i vitamina Be kompleksa.
Kesten je nutritivno vredna namirnica i preporučuje se u ishrani u slučajevima iscrpljenosti.
Plod kestena ima visok sadržaj vode (oko 50 odsto) i treba ga čuvati na hladnom i suvom mestu kao povrće. Neoljušten kesten može da bude smešten na hladnom, suvom mestu nedelju dana. Ukoliko se čuva u frižideru, može da se konzumira narednih mesec dana. Smrznuti kesten može da traje do šest meseci.
