Коштуњав плод без глутена

Када печени кестен замирише улицом првих хладних и ветровитих дана, а прсти се зацрне од печене коре која мора да се ољушти како би се дошло до укусног плода, да ли тада помислите колико је ова намирница здрава?

Постоји више од 100 врста кестена и најчешће се једе печен, куван или пржен. Није необично, и у појединим деловима света према локалним рецептурама често се додаје у надеве, супе или служи као прилог. Такође, од кестена прави се и брашно.

Најзаступљенији је на трпезама током јесени и зиме, али прерађен кестен је доступан током читаве године. Познат је по свом слаткастом укусу и благој текстури.

Свеж плод кестена има 170 калорија на 100 грама јестивог дела плода, што је знатно мање од разног коштуничавог воћа: лешника, бадема, ораха, који садрже и по три пута више калорија. Кестен као и његови „коштуњави рођаци” не садржи холестерол. У кестену има тек мала количина масти, углавном незасићене и што је веома важно – не садржи глутен. Због тога је идеална намирница за особе оболеле од целијакије. Садржај угљених хидрата код кестена је упоредив са оним из житарица; на пример пшенице и пиринча. Има два пута већи садржај скроба од кромпира. Богат је шећерима, чак осам одсто јестивог дела плода су разни шећери: глукоза, фруктоза и други. Богат је минералима фосфором и калцијумом, а садржи и мању количину гвожђа и витамина Бе комплекса.

Кестен је нутритивно вредна намирница и препоручује се у исхрани у случајевима исцрпљености.

Плод кестена има висок садржај воде (око 50 одсто) и треба га чувати на хладном и сувом месту као поврће. Неољуштен кестен може да буде смештен на хладном, сувом месту недељу дана. Уколико се чува у фрижидеру, може да се конзумира наредних месец дана. Смрзнути кестен може да траје до шест месеци.