Cvekla pomaže varenje
Povrće podstiče detoksikaciju organizma, reguliše krvni pritisak i holesterol, dobro je i za jetru i povoljno utiče i na nervni sistem
Cvekla je povrće koje mnogi cene kako zbog pozitivnog uticaja na zdravlje, tako i zbog dobrog ukusa. Ujedno je dostupna tokom čitave godine i može da se jede: kuvana, presna, pečena… Cvekla je dvogodišnja biljka vretenastog korena krvavocrvene boje i tamnozelenog lišća. U kulinarstvu se obično koristi koren, ali i listovi mogu da se koriste poput spanaća.
Bogata je fitonutrijentima koji imaju antioksidativna i protivupalna svojstva i učestvuju u detoksikaciji organizma. Pigmenti iz cvekle zaslužni za punoću njene crvene boje nazivaju se betalaini. Crveni pigment, antocijan, blagotvorno utiče na eritrocite, a krvne sudove čini elastičnijim. Cvekla se lako vari i obiluje dijetetskim vlaknima, što je značajno za proces pražnjenja creva.
Ukus joj je slatkast zbog velike količine šećera – cvekla prosečne veličine ima u sebi oko 10 odsto šećera. Dobar je izvor folne kiseline, što je značajan podatak za trudnice. Takođe je bogata manganom i kalijumom. Sadrži i vitamin Ce, bakar, magnezijum, gvožđe i fosfor. Konzumiranjem cvekle može samo da pogoduje radu digestivnog trakta, ali i krvnim sudovima jer utiče na regulaciju krvnog pritiska i holesterola. Cvekla je dobra i za jetru, najvažnijeg prečistača ljudskog organizma.
U odnosu na drugo povrće, ima visoku energetsku vrednost: 189 kJ (45 kalorija) u 100 grama. Bogata je belančevinama, mastima i ugljenim hidratima. Od davnina ima status blagotvornog povrća koje pomaže telu da se bori protiv raznih bolesti.
Povoljno utiče i na nervni sistem, čak se preporučuje anemičnim osobama, iako ne sadrži mnogo gvožđa, u poređenju sa na primer spanaćem.
