Ah, taj Fest
Ideja Slobodana Mašića o četiri slova abecede i dve brojke, spakovanih pojedinačno u kvadrate istovetnih dimenzija koji čini pravougaonik, odlična je bez obzira da li je 1972. ili 2016. godina
Ah taj Fest, ah taj Fest, pašću ah, u nesvest – pevala je Milena Dravić, polusklopljenih očiju, prinoseći nadlanicu čelu i padajući ali tako da je njenom partneru, takođe glumcu, Draganu Nikoliću bilo lako da taj pad spreči, obuhvatajući snažnom rukom njen tanani struk.
Ova ljupka scena iz popularne zabavne TV emisije „Obraz uz obraz” reditelja Zdravka Šotre iz ranih sedamdesetih godina 20. veka bila je samo jedan detalj posvećen Beogradskom međunarodnom filmskom festivalu – Festu, omiljenom kulturnom događaju toga vremena.
Fest će ostati upisan zlatnim slovima u beogradski kulturno-umetnički milje jer je pre svih bio i ostao – događaj koji se ne propušta. Njegov vizuelni identitet takođe je bio i ostao nešto što će poneti epitet – jedan i jedini i za sva vremena, baš kao što će to ostati i njegov autor arhitekta i grafički dizajner Slobodan Mašić.
Četiri slova abecede i dve brojke, spakovanih pojedinačno u kvadrate istovetnih dimenzija, što će reći ukupno šest kvadrata. Ovi kvadrati su zatim složeni u dva reda što čini pravougaonik – jedan za sva vremena. Bez obzira na to da li je godina 1972, 1988, 2004. ili 2016.
Genijalna ideja, dokaz da i modernistička varijanta može da bude beskonačno zanimljiva, prilagodljiva, inspirativna, uvek drugačija iako uvek ista i nepromenljiva. Autor se istovremeno bezgranično poigravao bojama. Iako je Slobodan Mašić sa suprugom Savetom dizajnirao na stotine grafičkih kreacija i plakata, u prvom redu one za Bitef, ovaj znak za Fest je vrhunac stvaralačke genijalnosti ovog neponovljivog umetnika. Njegov renesansni raskošni talenat ostaće, kao i ovaj zaštitni znak za sva vremena.
