Ах, тај Фест

Ах тај Фест, ах тај Фест, пашћу ах, у несвест – певала је Милена Дравић, полусклопљених очију, приносећи надланицу челу и падајући али тако да је њеном партнеру, такође глумцу, Драгану Николићу било лако да тај пад спречи, обухватајући снажном руком њен танани струк.

Ова љупка сцена из популарне забавне ТВ емисије „Образ уз образ” редитеља Здравка Шотре из раних седамдесетих година 20. века била је само један детаљ посвећен Београдском међународном филмском фестивалу – Фесту, омиљеном културном догађају тога времена.

Фест ће остати уписан златним словима у београдски културно-уметнички миље јер је пре свих био и остао – догађај који се не пропушта. Његов визуелни идентитет такође је био и остао нешто што ће понети епитет – један и једини и за сва времена, баш као што ће то остати и његов аутор архитекта и графички дизајнер Слободан Машић.

Четири слова абецеде и две бројке, спакованих појединачно у квадрате истоветних димензија, што ће рећи укупно шест квадрата. Ови квадрати су затим сложени у два реда што чини правоугаоник – један за сва времена. Без обзира на то да ли је година 1972, 1988, 2004. или 2016.

Генијална идеја, доказ да и модернистичка варијанта може да буде бесконачно занимљива, прилагодљива, инспиративна, увек другачија иако увек иста и непроменљива. Аутор се истовремено безгранично поигравао бојама. Иако је Слободан Машић са супругом Саветом дизајнирао на стотине графичких креација и плаката, у првом реду оне за Битеф, овај знак за Фест је врхунац стваралачке генијалности овог непоновљивог уметника. Његов ренесансни раскошни таленат остаће, као и овај заштитни знак за сва времена.