Rotkvica zadovoljava trećinu dnevnih potreba za vitaminom Ce

Rotkvice rastu u busenu zajedno s lišćem i tako se i prodaju na pijačnim tezgama i supermarketima. Ovo prolećno povrće crvenih plodova karakteriše to da samo posle 20 do 30 dana od sejanja daju jedar, ukusan, sočan i hrskav koren.

Po biohemijskom sastavu slične su crnoj rotkvi, ali su ukusnije i lakše se vare. Energetska vrednost je skromna, samo 16 kalorija na 100 grama, od čega na vodu otpada 95,27 odsto, ugljene hidrate 3,40 odsto, dok belančevina i masti gotovo da nema. Odličan su izvor vitamina Ce, i zadovoljavaju trećinu preporučenih dnevnih potreba za njim, dok ostalih minerala i vitamina ima u tragovima. Vitamin Ce ima značajnu ulogu u metabolizmu, pomaže u formiranju kolagena, održava desni zdravima, pomaže u apsorpciji gvožđa, poboljšava imunološki sistem, ubrzava zarastanje rana i učestvuje u sintezi neurotransmitera u mozgu. Jedna od najbitnijih uloga ovog vitamina jeste neutralisanje slobodnih radikala, jer je snažan antioksidant.

Rotkvice sadrže i minerale: kalcijum (25 miligrama), fosfor (20 miligrama), kalijum (233 miligrama), gvožđe (0,34 miligrama). Odnos kalcijuma i fosfora je takav da omogućava dobru apsorpciju kalcijuma.

Ovo povrće karakteriše crvena boja zbog pigmenta antocijana, a smatra se da je on povoljan na zdravlje. Ispitivanjima je potvrđeno da je intenzitet boje u direktnoj vezi sa antioksidativnim dejstvom. Antioksidansi koji se koriste u ljudskoj ishrani povezuju se sa smanjenjem bolesti srca i krvnih sudova, kao i nekih oboljenja raka.

Rotkvice je najbolje jesti sirove, u kombinaciji sa drugim salatama, ili same i narezane na kriške. Ukoliko ih sečete na kriške, ne ostavljajte ih da stoje dugo jer tako gube vitamine i aromu. Ako vam je njihov ukus prejak, isecite ih, posolite i polijte ih maslinovim uljem.

Opšta je preporuka svima koji se rekreativno ili profesionalno bave sportom da konzumiraju rotkvice, jer one imaju blagotvorno dejstvo za ceo organizam.