Kultura

31.05.2025 u 17:00

Moje je lečiti rod

„Može teatar započeti”, rekao bi Jovan Sterija Popović. „Mi smo spremni da ponovo podignemo zavesu i u tom činu nastavimo njegovim tragom”, poručuje Ivan Đorđević, v. d. direktora Narodnog pozorišta „Sterija” u Vršcu najavljujući kao centralni događaj aktuelne, jubilarne 80. sezone premijeru predstave „Rodoljupci” Jovana Sterije Popovića u režiji Atile Antala u utorak uveče, 3. juna od 20 časova. Đorđević u najnovijoj postavci „Rodoljubaca” tumači lik Gavrilovića. Scenografiju i kostim rade Sofija Lučić i Atila Antal. U predstavi igraju i Srđan Radivojević, Fuad Tabučić, Miloš Đurović, Darie Doklean, Ana Čupić, Jovana Andrejević Grujić, Monika Boldovina Bugle i Korina Troća. Centralni događaj aktuelne teatarske sezone u Vršcu posvećen je u isto vreme dramskom piscu, pravniku, profesoru, fi

Kultura

23.05.2025 u 09:30

Osećam veliki dug prema školi Bitefa

Priče sa Odborom Bitefa ne bih se uopšte prihvatio da nemam ogromno poštovanje prema pojedincima koji su ovaj festival pre mnogo godina osnovali. Moj dug je prema ljudima koji su me uveli u pozorište, zaposlili me i pomogli mi da istrajem na tom putu umetnosti. Od Mire Trailović sam dobio prve uloge. Ona je imala toliko poverenje u mene da me u mojoj 22. godini života, u doba samoupravljanja, postavi za predsednika Upravnog odbora Ateljea 212. Drugačije se generacijski odnosila prema mladoj generaciji kojoj sam tada, osamdesetih godina prošlog veka, pripadao. Na koju su se naslonili i Branimir Brstina, Svetislav Goncić, Zoran Cvijanović, kasnije Tihomir Stanić... Bitef je oduvek bio jedinstveno mesto susreta i umetničke razmene između zapada i istoka. Kakvo je dalje promišljanje Bitefa i koli

Kultura

11.05.2025 u 14:30

Svaka glumica mora da ima par veštačkih trepavica

„Nikada nisam bila ni Ofelija, ni Julija, niti sam volela takve uloge. Počela sam kao zavodnica i naigrala se takvog repertoara: od glupača do prevejanih, od opajdara do dama iz visokog društva”, reči su glumačke dive Olivere Marković (Beograd, 3. maj 1925 – Beograd, jul 2011), u čiju čast je u Muzeju Narodnog pozorišta u Beogradu priređena postavka „Olivera Marković na sceni Narodnog pozorišta”. U ovoj kući umetnosti ostvarila je brojne, najraznovrsnije role, podjednako uverljive u modernom i u klasičnom repertoaru. Izložba je priređena povodom obeležavanja veka od rođenja ove beskompromisne glumačke dame, majke i supruge, koja je veoma rano pružila znake otpora ustaljenom načinu komuniciranja sa publikom. Autorka izložbe je Mirjana Odavić, koja je potpisala i katalog izložbe. Dizajn izložbe i

Kultura

21.03.2025 u 11:58

Trema me sve ove godine nije napustila

„Prvi put u svojoj glumačkoj karijeri igram lik iz drame Aleksandra Ace Popovića. Uvek me je oduševljavala vitalnost njegovih junaka, bogatstvo jezika i spremnost da se snađu i izbore sa raznim društvenim procesima. Majka Janja je divan lik i veliko je zadovoljstvo biti deo toliko uspešne predstave kakva je „Bela kafa” u Narodnom pozorištu u Beogradu. Činjenica da je već deset godina na repertoaru Drame nacionalnog teatra dovoljno govori o tome koliko je omiljena kod publike, a broj nagrada odslikava i prihvaćenost kod kritike. Olga Odanović izgradila je slojevitu, duhovitu, emotivnu, brižnu ženu, majku koja u jednom momentu završi i na Golom otoku. Trudila sam se da nekako što nežnije uplovim u predstavu i ne narušim njenu strukturu i dinamiku.” Iza Biljane Keskenović, prvakinje Narodnog pozoriš

Ličnosti

23.01.2025 u 11:08

Nikada se ne takmičim sa drugima, već samo sa sobom

"Prvi put kada sam došla u Srbiju zaljubila sam se u njene ljude. Beograd je moja druga kuća, ovde imam svoje prijatelje, kolege, saradnike. I lepo mi je među njima...", uveravala nas je lepa Kineskinja Vanže Žang, operska umetnica sa kojom smo se nedavno neplanirano družili u ranim satima na podgoričkom aerodromu. Vraćala se sa premijere predstave „Krcko Oraščić“ koja je sa velikim uspehom izvedena u Muzičkom centru Crne Gore. Došla je, kaže, da podrži svog kolegu-koreografa Aleksandra Ilića, sa kojim neguje višegodišnju umetničku saradnju. Delovala je sveže, odmorno, iako je iza nje bila gotovo neprospavana noć.

Kultura

10.10.2024 u 23:00

Kuća među zvezdama

Pozorište je kuća u kojoj žive ljudi zaljubljeni u pozorišne iluzije: drugi dom pisaca, reditelja, glumaca i majstora mnogih zanata veštih da na sceni ožive slike i događaje nalik na scene iz našeg života. I dok gledamo s uzbuđenjem kako neko voli, tuguje, pati ili se raduje i smeje zajedno s nama, za trenutak zaboravljamo probleme koje smo ostavili kod kuće. I tako ta pozorišna priča u slučaju Zvezdara teatra traje već 40 godina. Rođendansku sezonu Zvezdara teatar započeće premijerom novog komada Dušana Kovačevića „Udovica živog čoveka”, koji je napisao povodom obeležavanja četiri decenije postojanja ovog pozorišta, a koji ujedno i režira. Premijerno će ga poklonici teatra gledati od 6. do 8. oktobra. Kovačevićeve junake tumačiće Jelena Đokić, Nela Mihailović, Anđelika Simić, Sunčica M

Kultura

08.10.2024 u 15:10

„Obračun” sa dramaturgijom

Jedno od tri predavanja-performansa koja predstavljaju posebnu celinu u okviru glavnog programa 58. Bitefa, koji je održan od 25. septembra do 4. oktobra, jeste „This Is My Truth, Tell Me Yours” Jasne Žmak, iza kog stoje Centar za dramsku umetnost Zagreb, organizacija Via negativa i Mesto žensk iz Ljubljane. Hrabra sagovornica Politike Jasna Žmak bavi se odnosom prema umetničkom polju sopstvenog stvaranja: dramaturgiji. Ova intrigantna umetnica, sama na sceni, trudi se da savlada sopstveni unutrašnji nemir pripovedajući nam sa scene hrabro i duhovito o pozorišnom procesu od kojeg je dobila tinitus, ali istovremeno ispitujući teme mizoginije, rada u kulturi i homofobije kako kroz sopstveno autorsko iskustvo tako i u širem kontekstu izvođačkih umetnosti uopšte. Jasna Žmak izvela je pre

Kultura

23.09.2024 u 18:00

Obrenovići, osnivači prvih pozorišta

Knez Miloš i knez Mihailo, vladari iz dinastije Obrenović, pokrovitelji su i osnivači prvih pozorišta u Srbiji 19. veka. Za njih je to bio simbol ličnog i nacionalnog prestiža i institucija čiji su značaj dobro razumeli. Priču o pozorištu započeo je knez Miloš u svojoj prestonici Kragujevcu osnivanjem Knjaževsko-srpskog teatra (1835–1836), prvog (dvorskog) pozorišta u Kneževini Srbiji. Reprezentativna postavka „Dinastija Obrenović i pozorište: između slave i tragedije”, na kojoj je studiozno istrajavala autorka Biljana Ostojić, viša kustoskinja, a koja je upravo utemeljena u Muzeju pozorišne umetnosti Srbije podseća na istorijski period osoben po mnogo čemu u burnoj prošlosti našeg podneblja. I na neraskidivu vezu dinastije Obrenović i pozorišta. Izložba „Dinastija Obrenović i pozorište” pos

Kultura

14.05.2024 u 15:45

Bogovi uživaju u aromi sveta

Moja prva poseta Beogradu i Srbiji bila je 1984. godine, kada smo na Bitef festivalu predstavili predstavu Moć pozorišnog ludila. Imao sam tada samo 26 godina i jasno se sećam jedne veoma strastvene i oduševljene publike koja je raširenih ruku dočekala avangardnu pozorišnu predstavu iz Belgije. Izvođači i ja smo imali veoma angažovane razgovore s nekim članovima publike, a posle festivala sećam se da smo proveli sjajnu dugu noć u gradu. A za nastup smo dobili dve nagrade festivala. Od tada volim da komuniciram s kulturnom scenom Beograda. Ovako se u razgovoru za Politiku sećao svog prvog boravka u Srbiji flamanski reditelj Jan Fabr, jedna od najsvestranijih ličnosti savremene umetničke scene, koji je nedavno boravio kao gostujući profesor Instituta za umetničku igru u Beogradu i

Kultura

02.04.2024 u 17:10

Nanjušio sam melanholiju

Režija predstave Mister Dolar, u kojoj Branislav Nušić besedi o moći novca i o tome u kojoj meri je novac večni pokretač zbivanja u svetu, poverena je talentovanom Milošu Loliću, pozorišnom stvaraocu evropskog renomea, koji prvi put u svojoj bogatoj i brojnim, prestižnim nagradama ovenčanoj karijeri radi neki komad našeg najvećeg komediografa. Kompleksni Miloš Lolić govorio je za Politiku o delu Mister Dolar, koje je upravo premijerno izvedeno na velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu. Lolićeva režija Mister Dolara, u dramatizaciji Periše Perišića, kao predstava za pozorišne poklonike, uz jedinstven autorski pečat, donosi na scenu i originalnu tehno muziku, svedena, ali impresivna scenografska rešenja, upečatljive kostime i nadahnutu glumu. Kao umetnički tim potpisuju se i Miraš Vuksa