Život

13.02.2024 u 11:58

Medij koji opstaje

Na današnji dan pre 13 godina radio je dobio svoj svetski dan. Datum 13. februar je izabran za međunarodni praznik ovog medija u znak sećanja na isti dan 1946. godine, kada je počeo da se emituje program Radija Ujedinjenih nacija. Ipak, „glas iz kutije” saopštavao je važne informacije građanima u mnogim zemljama sveta daleko pre 1946. Prvi radio-prenos, kako je ostalo zabeleženo u istorijskim analima, uspešno je izvršio Giljermo Markoni 1896. godine, koji je putem ovog medija preneo radio-signal. Za prenos glasa putem radija, međutim, trebalo je sačekati još nekoliko godina. Markoni je 1909. godine dobio Nobelovu nagradu za doprinos razvoju bežičnih tehnologija. Malo je poznato da je i naš čuveni naučnik Nikola Tesla doprineo razvoju ovog medija, na šta ukazuju njegovi nacrti za prvi

Tehnologija

09.02.2024 u 12:30

Ruski kosmonaut rekorder u dužini boravka u vasioni

Astronaut Ruske Federacije Oleg Kononjenko (59) proveo je na Međunarodnoj svemirskoj stanici u Zemljinoj orbiti ukupno više od 878 dana u nekoliko misija, čime je postigao novi rekord u vremenu provedenom u vasioni, saopštio je nedavno Roskosmos. Ovaj kosmonaut bio je na pet višemesečnih letova u kosmosu u poslednjih 16 godina. Na svoje prvo svemirsko putovanje Kononjenko je krenuo 2008. godine, a trenutno obavlja zadatke na Međunarodnoj svemirskoj stanici. U svojoj višedecenijskoj karijeri astronauta, kako je sam rekao, mora neprestano da se usavršava i uči korišćenje nove opreme s obzirom na sve veću primenu najmodernije tehnologije u ovoj oblasti. „Profesija kosmonauta postaje sve komplikovanija, jer su i novi sistemi i eksperimenti koji se sprovode sve teži. Priprema za odlazak u

Tehnologija

08.02.2024 u 10:59

Gigantopitek izumro zbog promene klime

Klimatske promene uticale su na izumiranje najvećeg primata na planeti – gigantopiteka – i to u periodu pre 215.000 i 295.000 godina, tvrdi tim sastavljen od kineskih, američkih i australijskih stručnjaka, koji je nedavno objavio studiju u časopisu „Nejčer”, prenela je turska agencija Anadolija. Naučnici su otkrili da kolos iz davne prošlosti nije mogao da se prilagodi novoj životnoj sredini nastaloj usled naglih promena klime. Oni su istraživali 22 pećine u južnim predelima Kine i pri tome su koristili šest različitih tehnika datiranja sedimenata i fosila. Analize su pokazale da je ovaj džin, koji je nastao na planeti pre dva miliona godina, u odraslom dobu bio visok oko tri metra i težak više od 350 kilograma, a naučnici ga po izgledu dovode u vezu s današnjim orangutanom. Po oceni Alper

Tehnologija

02.02.2024 u 09:15

Astronauti ponovo na Mesecu 2025. godine

Polovinom 2024. Američka svemirska agencija obeležiće 55 godina od prvog dolaska ljudske posade na Mesec u misiji „Apolo 11”. Podsećamo, 20. jula 1969. godine američki vojni pilot i astronaut Nil Armstrong stupio je na tlo Zemljinog satelita i ostao je upamćen kao prvi u istoriji čovečanstva koji je stigao na Mesec. Nasa je nedavno objavila fotografiju iz ove svemirske akcije na kojoj je Baz Oldrin, astronaut SAD, snimljen na Mesečevom tlu pored američke zastave. Oldrin je drugi čovek koji je stao na površinu Zemljinog satelita. Iako je ovom misijom bila oduševljena čitava planeta, početkom 21. veka pojavile su se teorije zavere po kojima je sletanje na Mesec bila lažna vest. U više intervjua Oldrin je negirao ovakve tvrdnje, baš kao što su to preko medija činili i zvaničnici Nase. Posle „Apol

Istorija

25.01.2024 u 11:58

Od „Sitnica” do „Mozaika”

„Mnogi misle da stomak bolje svari hranu ako u njoj ima dosta soli. Ali malo se zna o tome kolika je potrebna količina soli pa da izazove lučenje stomačnoga soka. Kao i svuda, tako je i ovde mera – ukus pojedinčev: neko voli da mu je nedosoljeno, drugi opet ne može da jede ako nije presoljeno. Međutim sada dr Beninger u minhenskoj bolnici kaže da presoljavanje jela ubija stomak. Kuvana so, kao što je ranije dokazano, otežava svarivanje, a Beninger misli da nije dobro za organizam ako stomak delimično stane sa svojom funkcijom. Zato on poručuje da se jela umereno sole.” Ako ste mislili da je ovo jedan savet nekog nutricioniste iz našeg doba – prevarili ste se. Ovako je „Politika” pisala pre tačno 120 godina, u jednom od prvih brojeva. Rubrika „Sitnice” izborila se za svoje mesto na st

Tehnologija

23.01.2024 u 10:53

Kljova otkrila kretanje mamuta

Zahvaljujući kljovi pronađenoj u Svon Pointu, jednom od najstarijih arheoloških nalazišta u Sjedinjenim Američkim Državama, naučnici su uspeli da rekonstruišu kretanje ženke runastog mamuta nazvane Elma, koja je živela na našoj planeti pre oko 14.000 godina. Uz pomoć moderne tehnologije obavljene su DNK i mnoge druge analize materijala uzetog sa kljove koje su stručnjacima otkrile važne detalje o ovom kolosu iz daleke prošlosti. Na osnovu detaljnih analiza naučnici utvrdili da je ženka runastog mamuta za manje od tri godine prešla skoro 1.000 kilometara, od Jukona do Aljaske, gde su je ubili lovci Kljova je pronađena na Aljasci i zahvaljujući prikupljenim informacijama eksperti su utvrdili da je ova ženka runastog mamuta rođena na prostoru Jukona, današnje kanadske provincije, al

22.01.2024 u 10:46

Analiza DNK ljubimca otkriva nesavesne vlasnike

U italijanskoj provinciji Bolzano biće uvedena obavezna registracija DNK pasa i na osnovu nje, kako veruju nadležni, moći će precizno da otkriju nesavesne vlasnike koji ne čiste za svojim ljubimcima. Ovo je prva ovakva mera u Italiji, a od nje će biti izuzeti turisti i oni koji nemaju mesto prebivališta u ovoj provinciji. Po rečima Paola Zambota, pokrajinska vlada upravo formira DNK bazu podataka za gotovo 40.000 pasa, a jedna četvrtina je već registrovana, prenose svetski mediji. Ovu bazu podataka, koja će postati obavezna krajem marta, moći će da koriste zdravstveni radnici i čistači ulica. Ideja je da se ostavljeni izmet pasa prikupi i genetski obradi kako bi se pronašli vlasnici koji nisu ispunili obavezu da počiste za svojim psom. Kazna će, kako navodi Zamboto, biti u iznosu između

Tehnologija

19.01.2024 u 09:36

Vatreni mravi telima napravili splav

Poplave izazvane izuzetno jakim padavinama koje su zadesile minulog meseca australijsku državu Kvinslend napravile su ogromnu štetu. Bujice na ulicama gradova nastale usled padavina koje su do sada u toj količini bile zabeležene samo na godišnjem nivou nosile su automobile i poplavile kuće, a stanovnici su u vodi nailazili i na krokodile. Jedna životinjska vrsta, međutim, uspela je da opstane i u ovakvim ekstremnim uslovima. Reč je o vatrenim mravima, koji inače najviše žive na jugoistoku Kvinslenda i važe za izuzetno invazivnu vrstu. U olujama koje su pogodile ove krajeve Australije tokom novogodišnjih i božićnih praznika primećeno je da su vatreni mravi od svojih tela pravili splavove i tako se držeći uspevali da preplove poplavljena područja do bezbednijeg okruženja. „Vatreni mrav

Tehnologija

17.01.2024 u 12:38

Započela misija „Peregrin 1”

Misija „Peregrin 1” je započela poletanjem rakete „Vulkan” iz svemirskog centra na Floridi protekle nedelje, a kako Američka svemirska agencija najavljuje, tokom ove akcije lociraće se molekuli vode na Mesecu, biće izmerena radijacija, ali i gasovi, i ovi rezultati trebalo bi da utiču na bolje razumevanje reakcije sunčevih zraka na površinu Zemljinog satelita. Putovanje je organizovala kompanija „Astrobotik”, čiji deo resursa koristi Nasa. Stručnjaci Nase veruju da će rezultati i analize prikupljeni na ovoj misiji olakšati realizaciju predstojeće svemirske operacije „Artemida 2”, u kojoj početkom 2025. na put ka Mesecu treba da krene svemirski modul „orion” sa četiri člana posade. Američka svemirska agencija godinama priprema misiju „Artemida”, koja se sastoji iz četiri dela, a krajnji cilj Nase j

Tehnologija

17.01.2024 u 12:32

Dve galaksije spojene u jednu

Svemirski teleskop Habl snimio je neobičnu galaksiju koja se sastoji od dve manje galaksije – jedne nagnute i iskrivljene i druge okrugle, koje su se sudarile. Ovaj dramatični kosmički susret, kako prenosi Američka svemirska agencija, desio se u dubokom svemiru, na udaljenosti od oko 570 miliona svetlosnih godina od naše planete. Galaktički sudari i spajanja galaksija su veoma dramatični događaji prepuni energetskog naboja, ali se odvijaju u sporom vremenskom okviru, navode eksperti Nase. Oni prave poređenje sa Mlečnim putem koji će se, kako sada procenjuju naučnici, za četiri milijarde godina naći na trasi Andromede, susedne galaksije. Kada se to desi, ističu stručnjaci, proces spajanja će dugo trajati – čak nekoliko stotina miliona godina. „Galaksije se sastoje od zvezda i njihovih