Политика Магазин

Живот

13.02.2024 у 11:58

Медиј који опстаје

На данашњи дан пре 13 година радио је добио свој светски дан. Датум 13. фебруар је изабран за међународни празник овог медија у знак сећања на исти дан 1946. године, када је почео да се емитује програм Радија Уједињених нација. Ипак, „глас из кутије” саопштавао је важне информације грађанима у многим земљама света далеко пре 1946. Први радио-пренос, како је остало забележено у историјским аналима, успешно је извршио Гиљермо Маркони 1896. године, који је путем овог медија пренео радио-сигнал. За пренос гласа путем радија, међутим, требало је сачекати још неколико година. Маркони је 1909. године добио Нобелову награду за допринос развоју бежичних технологија. Мало је познато да је и наш чувени научник Никола Тесла допринео развоју овог медија, на шта указују његови нацрти за први радио

Технологија

09.02.2024 у 12:30

Руски космонаут рекордер у дужини боравка у васиони

Астронаут Руске Федерације Oлег Коноњенко (59) провео је на Међународној свемирској станици у Земљиној орбити укупно више од 878 дана у неколико мисија, чиме је постигао нови рекорд у времену проведеном у васиони, саопштио је недавно Роскосмос. Овај космонаут био је на пет вишемесечних летова у космосу у последњих 16 година. На своје прво свемирско путовање Коноњенко је кренуо 2008. године, а тренутно обавља задатке на Међународној свемирској станици. У својој вишедеценијској каријери астронаута, како је сам рекао, мора непрестано да се усавршава и учи коришћење нове опреме с обзиром на све већу примену најмодерније технологије у овој области. „Професија космонаута постаје све компликованија, јер су и нови системи и експерименти који се спроводе све тежи. Припрема за одлазак у васион

Технологија

08.02.2024 у 10:59

Гигантопитек изумро због промене климе

Климатске промене утицале су на изумирање највећег примата на планети – гигантопитека – и то у периоду пре 215.000 и 295.000 година, тврди тим састављен од кинеских, америчких и аустралијских стручњака, који је недавно објавио студију у часопису „Нејчер”, пренела је турска агенција Анадолија. Научници су открили да колос из давне прошлости није могао да се прилагоди новој животној средини насталој услед наглих промена климе. Они су истраживали 22 пећине у јужним пределима Кине и при томе су користили шест различитих техника датирања седимената и фосила. Анализе су показале да је овај џин, који је настао на планети пре два милиона година, у одраслом добу био висок око три метра и тежак више од 350 килограма, а научници га по изгледу доводе у везу с данашњим орангутаном. По оцени Алпер

Технологија

02.02.2024 у 09:15

Астронаути поново на Месецу 2025. године

Половином 2024. Америчка свемирска агенција обележиће 55 година од првог доласка људске посаде на Месец у мисији „Аполо 11”. Подсећамо, 20. јула 1969. године амерички војни пилот и астронаут Нил Армстронг ступио је на тло Земљиног сателита и остао је упамћен као први у историји човечанства који је стигао на Месец. Наса је недавно објавила фотографију из ове свемирске акције на којој је Баз Олдрин, астронаут САД, снимљен на Месечевом тлу поред америчке заставе. Олдрин је други човек који је стао на површину Земљиног сателита. Иако је овом мисијом била одушевљена читава планета, почетком 21. века појавиле су се теорије завере по којима је слетање на Месец била лажна вест. У више интервјуа Олдрин је негирао овакве тврдње, баш као што су то преко медија чинили и званичници Насе. После „Апол

Историја

25.01.2024 у 11:58

Од „Ситница” до „Мозаика”

„Многи мисле да стомак боље свари храну ако у њој има доста соли. Али мало се зна о томе колика је потребна количина соли па да изазове лучење стомачнога сока. Као и свуда, тако је и овде мера – укус појединчев: неко воли да му је недосољено, други опет не може да једе ако није пресољено. Међутим сада др Бенингер у минхенској болници каже да пресољавање јела убија стомак. Кувана со, као што је раније доказано, отежава сваривање, а Бенингер мисли да није добро за организам ако стомак делимично стане са својом функцијом. Зато он поручује да се јела умерено соле.” Ако сте мислили да је ово један савет неког нутриционисте из нашег доба – преварили сте се. Овако је „Политика” писала пре тачно 120 година, у једном од првих бројева. Рубрика „Ситнице” изборила се за своје место на ступцима н

Технологија

23.01.2024 у 10:53

Кљова открила кретање мамута

Захваљујући кљови пронађеној у Свон Поинту, једном од најстаријих археолошких налазишта у Сједињеним Америчким Државама, научници су успели да реконструишу кретање женке рунастог мамута назване Елма, која је живела на нашој планети пре око 14.000 година. Уз помоћ модерне технологије обављене су ДНК и многе друге анализе материјала узетог са кљове које су стручњацима откриле важне детаље о овом колосу из далеке прошлости. На основу детаљних анализа научници утврдили да је женка рунастог мамута за мање од три године прешла скоро 1.000 километара, од Јукона до Аљаске, где су је убили ловци Кљова је пронађена на Аљасци и захваљујући прикупљеним информацијама експерти су утврдили да је ова женка рунастог мамута рођена на простору Јукона, данашње канадске провинције, али и да је имала

22.01.2024 у 10:46

Анализа ДНК љубимца открива несавесне власнике

У италијанској провинцији Болзано биће уведена обавезна регистрација ДНК паса и на основу ње, како верују надлежни, моћи ће прецизно да открију несавесне власнике који не чисте за својим љубимцима. Ово је прва оваква мера у Италији, а од ње ће бити изузети туристи и они који немају место пребивалишта у овој провинцији. По речима Паола Замбота, покрајинска влада управо формира ДНК базу података за готово 40.000 паса, а једна четвртина је већ регистрована, преносе светски медији. Ову базу података, која ће постати обавезна крајем марта, моћи ће да користе здравствени радници и чистачи улица. Идеја је да се остављени измет паса прикупи и генетски обради како би се пронашли власници који нису испунили обавезу да почисте за својим псом. Казна ће, како наводи Замбото, бити у износу између 50

Технологија

19.01.2024 у 09:36

Ватрени мрави телима направили сплав

Поплаве изазване изузетно јаким падавинама које су задесиле минулог месеца аустралијску државу Квинсленд направиле су огромну штету. Бујице на улицама градова настале услед падавина које су до сада у тој количини биле забележене само на годишњем нивоу носиле су аутомобиле и поплавиле куће, а становници су у води наилазили и на крокодиле. Једна животињска врста, међутим, успела је да опстане и у оваквим екстремним условима. Реч је о ватреним мравима, који иначе највише живе на југоистоку Квинсленда и важе за изузетно инвазивну врсту. У олујама које су погодиле ове крајеве Аустралије током новогодишњих и божићних празника примећено је да су ватрени мрави од својих тела правили сплавове и тако се држећи успевали да преплове поплављена подручја до безбеднијег окружења. „Ватрени мрави бил

Технологија

17.01.2024 у 12:38

Започела мисија „Перегрин 1”

Мисија „Перегрин 1” је започела полетањем ракете „Вулкан” из свемирског центра на Флориди протекле недеље, а како Америчка свемирска агенција најављује, током ове акције лоцираће се молекули воде на Месецу, биће измерена радијација, али и гасови, и ови резултати требало би да утичу на боље разумевање реакције сунчевих зрака на површину Земљиног сателита. Путовање је организовала компанија „Астроботик”, чији део ресурса користи Наса. Стручњаци Насе верују да ће резултати и анализе прикупљени на овој мисији олакшати реализацију предстојеће свемирске операције „Артемида 2”, у којој почетком 2025. на пут ка Месецу треба да крене свемирски модул „орион” са четири члана посаде. Америчка свемирска агенција годинама припрема мисију „Артемида”, која се састоји из четири дела, а крајњи циљ Насе ј

Технологија

17.01.2024 у 12:32

Две галаксије спојене у једну

Свемирски телескоп Хабл снимио је необичну галаксију која се састоји од две мање галаксије – једне нагнуте и искривљене и друге округле, које су се судариле. Овај драматични космички сусрет, како преноси Америчка свемирска агенција, десио се у дубоком свемиру, на удаљености од око 570 милиона светлосних година од наше планете. Галактички судари и спајања галаксија су веома дрaматични догађаји препуни енергетског набоја, али се одвијају у спором временском оквиру, наводе експерти Насе. Они праве поређење са Млечним путем који ће се, како сада процењују научници, за четири милијарде година наћи на траси Андромеде, суседне галаксије. Када се то деси, истичу стручњаци, процес спајања ће дуго трајати – чак неколико стотина милиона година. „Галаксије се састоје од звезда и њихових соларних