Autor: Andrijana Cvetićanin
03.08.2019 u 10:21
Na slikama Mirjane Bobić Mojsilović česti motivi su detalji koji asociraju na more: suncobrani, pučina, mornari, čamci, jedra, narandžasti sutoni, palme, prugasto-plave majice... Ipak, ovog leta, spisateljica i slikarka, po formalnom obrazovanju novinar, neće napuštati, zbog odmora, svoju ušuškanu vračarsku rivijeru. – Ne idem nikuda jer imam mnogo posla. Ali, lepo je raditi. Pre nekoliko dana imala sam književno veče u Pirotu te sam spojila rad i uživanje. Obišla sam manastire po okolini i provela dva nezaboravna dana u tom kraju. Beogradskoj čitalačkoj publici malo pre toga, početkom jula, predstavila je reizdanje svog drugog romana „Hepi end” i pred odabranom publikom govorila o tome kako u svom mikrokosmosu pisanjem i slikanjem uspeva da ulepša svakodnevicu. – Stvarnost jednostavno
16.06.2024 u 11:24
Pre 2.000 godina, na obali Dunava na severu i sa zapadne strane omeđen rekom Mlavom, rimski grad Viminacijum doživljavao je svoje zlatno doba. Tada su, u glavnom sedištu rimske provincije Gornja Malezija, patriciji i plebejci šetali uređenim popločanim ulicama, odmarali na manjim i većim trgovima, kupali se u termama sa pet bazena na samom ulazu u grad, molili bogu Jupiteru u velikom hramu. Ispred bedema, u vojnom logoru o zaštiti brinuli su rimski legionari. Danas, na najpoznatijem balkanskom i srpskom arheološkom nalazištu, na tri kilometra od Kostolca, posetioci osim istorijskih lekcija, koje slušaju od stručnih vodiča, mogu da putuju kroz vreme na zabavno-sportski način. Od prošle jeseni, tačnije kraja 2018. godine, u okviru Arheološkog parka „Viminacijum” radi jedinstveni „Limes
27.09.2023 u 20:55
Prema holivudskim scenarijima, svet je nestajao pred najezdom vanzemaljaca, terorista, prirodnih katastrofa. Niko se nije dosetio da apokalipsa može da počne, na primer, nestankom čokolade. Ovakva izmišljena situacija ne bi imala žrtve, ali kakav je život bez slatkih kockica? Da bi se proizveo jedan kilogram čokolade, potrebno je od oko 300 do 600 zrna kakaoa, u zavisnosti od željenog procenta u slatkom zalogaju. Tamna, crna čokolada sadrži više od 50 procenata kakaoa, dok je u mlečnoj ispod 30. Suočeni sa klimatskim promenama i problemom krčenja šuma, najveći proizvođači ove biljke na svetu, Obala Slonovače i Gana, u državne prioritete postavljaju zaštitu plantaža i poljoprivrednika koji žive od berbe ploda tropskog drveta. Da bi kakao mogao da rađa, neophodna mu je hladovina. Suočeni
20.04.2024 u 17:00
Civilizacijski, duboko u prošlosti ostala je svakodnevna ljudska muka potrage i pripreme hrane – u savremenom svetu, više niko ne mora da ide u opasan lov ili zakopava namirnice u zemlju. Prodavnice sa najraznovrsnijim đakonijama rade 24 sata, sedam dana u nedelji, i u najzabitijim delovima planete. Naša biološka potreba za hranom ne dovodi se u pitanje, ali se zato suočavamo sa činjenicom da se, u proseku, jede više nego ikada. O tome svedoče zapanjujući podaci o broju gojaznih: procene su da je oko 2,5 od ukupno sedam milijardi stanovnika planete prekomerno ugojeno. Samo u SAD a živi više od 200.000 osoba koje imaju više od 200 kilograma. Između 50 i 60 odsto odraslih Evropljana, oba pola, kuburi sa viškom kilograma. Oni jedu ne da bi zadovoljili osnovne potrebe za opstankom, već iz
29.09.2024 u 19:55
Ne mogu da se podiče rekordnom nadmorskom visinom, nisu prvi po kapacitetima za smeštaj gostiju, ali Divčibare, centar na planini Maljen, jedna je od omiljenih adresa za zimski odmor stanovnika Srbije. U ovom turističkom centru mnogi su prvi put stali na skije, prvi put su se kao deca, boraveći na višednevnim ekskurzijama, u nekom od odmarališta, odvojili od mame i tate. Roditelji sa mališanima koji još nisu pošli u školu takođe kada ih upitate gde najčešće „beže” tokom zime iz svojih sredina – upravo navode Divčibare. Izletište na Maljenu Veliki je broj onih koji se Divčibarama vraćaju više puta godišnje – na po jedan dan. Visoravan smeštena u centralnom delu planine Maljen nalazi se na nadmorskoj visini od 980 metara, sam centar udaljen je 38 kilometara jugoistočno od Valjeva, te je
30.06.2025 u 22:33
Iskoristivši izuzetno povoljne vremenske prilike, struje vetra sa Anda i polarni ciklon sa Južnog pola, dvojica pilota uspela su pre nekoliko dana u Argentini da u jedrilici „Perlan 2” obore rekord u visini leta. Letilica bez motora dosegla je čak 15,9 kilometara, što je visina rezervisana za avione. To je ujedno i za tri odsto veća visina od one koju su još 2006. godine postavili članovi tima okupljenog oko projekta „Perlan 1”. (Foto Erbas/Projekat Perlan) Kako prenosi Bi-Bi-Si, cilj misije vazduhoplovnih avanturista nije bio samo obaranje rekorda već i istraživanje stratosfere. „Ovim letom ušli smo u istoriju, ali pravo učenje tek počinje”, prenosi se izjava Eda Varnoka, direktora projekta. Let je obavljen u blizini grada El Kalafat, u Patagoniji, u Argentini.
