Zdravlje

17.12.2025 u 10:53

Kako se snaći u svetu preplavljenim vestima

U današnje vreme suočeni smo s neverovatnom količinom informacija koje dolaze iz raznih izvora. Kako se nositi s ovim izazovima i voditi život koji ne liči na paranoju? Često, kada se postave ovakva pitanja, javljaju se otpor i strah. Tokom istorije, ljudi su se plašili inovacija: parne mašine u 18. veku, struje u 19, računara i interneta u 20. veku, a sada se plašimo veštačke inteligencije i biotehnologije. Industrijske revolucije donose promene koje utiču na ekonomiju, način života i društvene odnose. Strah od promena Strah od promena je prirodan. Plašimo se jer smo zdravi. Mozak je organ za odbranu i preživljavanje i sklon je da novinama daje negativna značenja, pripremajući nas tako za moguću borbu. Industrijske revolucije su uglavnom donele napredak, bar tako nauka za sada k

Tehnologija

17.12.2025 u 10:37

Polarni medvedi „koriste gene za brzo prepisivanje sopstvene DNK” da bi preživeli OTAPANjE GLEČERA

Temperaturni stres zbog klimatskih promena pokreće genetske mutacije kod polarnih medveda na jugu Grenlanda. To je jedan od načina na koji se ova životinjska vrsta bori sa promenljivom klimom. Naime, svetski nivoi morskog leda pali su na rekordno nizak nivo, a zagrevanje planete podiže nivo mora. Ove promene ugrožavaju polarne medvede, koji žive i love na sve manjim ledenim pokrivačima. Ali grupa polarnih medveda na jugu Grenlanda možda evoluira kako bi se nosila sa svojim izazovnim okruženjem. Istraživači su pronašli vezu između promena u DNK polarnih medveda i porasta temperature, piše Live Science. Studija, objavljena u časopisu Mobile DNA, „pokazuje, po prvi put, da jedinstvena grupa polarnih medveda u najtoplijem delu Grenlanda koristi 'skakajuće gene' da brzo prepišu sopstvenu

Život

15.12.2025 u 10:54

Da li je ženstvenost rezervisana samo za dugu kosu?

Dugo je vladalo nepisano pravilo: duga kosa je simbol ženstvenosti. Ali, da li je u 21. veku ova predrasuda izdržala test vremena? Sve veći broj žena se odlučuje za kratke frizure, prkoseći tradicionalnim uverenjima. Evo šta kažu istorija, psihologija i javno mnjenje. Mit o dugoj kosi: Gde leži koren verovanja? Verovanje da je duga kosa esencijalni deo ženstvenosti ima duboke korene u istoriji i antropologiji. U mnogim kulturama, duga kosa se smatrala znakom plodnosti i zdravlja, jer duga kosa signalizirala snagu, vitalnost i sposobnost rađanja. Uverenja postoje i da je ona status nevinosti, jer kroz vekove, puštanje duge kose često je bio način da se naglasi čistota i status žene koja se ne bavi teškim fizičkim radom. U patrijarhalnim društvima, duga kosa je vizuelno odvajala ženu od muškarc

Tehnologija

07.12.2025 u 17:27

Ne pitajte šta veštačka inteligencija može da uradi za nas, pitajte šta nam radi

Nekada su bile potrebne arhive da biste sproveli određenu pretragu. Danas odgovori stižu u roku od nekoliko minuta, čak i sekundi. Odgovor dobijamo koristeći alate veštačke inteligencije kao što su Guglov Gemini, ČetGPT ili Siri. Prebacivanje kognitivnog napora na veštačku inteligenciju postalo je nova tsvarnost, ali ona dolazi sa sve većim dokazima da ljudska inteligencija opada. Naravno, ovo nije prvi put da nova tehnologija izaziva zabrinutost. Studije već pokazuju kako nas mobilni telefoni ometaju, društvene mreže oštećuju naš krhki raspon pažnje, a GPS je učinio naše navigacione sposobnosti zastarelim. Sada dolazi veštačka inteligencija, kopilot, koja će nas osloboditi naših kognitivno najzahtevnijih zadataka – od obrade poreskih prijava do pružanja terapije, pa čak i usameravanja

Tehnologija

06.12.2025 u 16:44

Nikada ne zaboravljate lice - to je urođena veština koja otkriva neurološki poremećaj

Da li se ponosite time što nikada ne zaboravljate lice ili uvek možete da uočite davno izgubljenog prijatelja kako šeta ulicom? Ako jeste, možda ste „super upijač” ili detektor za prepoznavanje. U pitanju je grupa ljudi sa retkom genetskom prednošću koja im daje stvarnu supermoć za uočavanje lica, a sada su naučnici napravili test kako biste mogli da saznate da li možda imate iste ove retke sposobnosti. Ovaj test su osmislili naučnici sa Univerziteta u Griniču. Sve što treba da uradite je da pažljivo gledate lica pet sekundi, a zatim pokušate da izaberete istu osobu iz niza. Ako postignete pet od pet poena, to bi mogao biti znak da imate ono što je potrebno da postanete profesionalni super prepoznavač. Super upijači, oni koji nepogrešivo prepoznaju lica su grupa ljudi čija sposobnost prepo

Istorija

06.12.2025 u 08:35

Kako su prva slova učili u Batajnici

Osnovna škola ,,Boško Palkovljević Pinki” u beogradskom prigradskom naselju Batajnica prošlog meseca obeležila je 64 godine postojanja pod tim imenom, ali istorija ove obrazovne ustanove seže u mnogo dalju prošlost. Ona baštini nasleđe škole iz 1875, koja se nalazi u neposrednoj blizini, pa tako zapravo obeležava jubilej od čak 150 godina postojanja. Slobodanka Šarenac, bibliotekarka Osnovne škole ,,Boško Palkovljević Pinki” podseća da se nedaleko od današnjeg zdanja nalazila srpska narodna osnovna škola koja je radila u okviru crkve. Počela je s radom 1708. godine i bila je simbol početka razvoja školstva u jugoistočnom delu Srema. Reformom školskog sistema u Austro-ugarskoj monarhiji, postala je obrazovna institucija, čiju zgradu je sagradio knez Nikola Vulko 1875. godine uz pomoć nar

Tehnologija

05.12.2025 u 10:04

Zašto nam se čini da se svet raspada — i da li smo to mogli da predvidimo

Oslanjajući se na istraživanja dr Brajana Klasa, vanrednog profesora globalne politike na Univerzitetu Koledž London, mnogi imaju osećaj da se „razum svakodnevice” — ono što smo smatrali uređenim, stabilnim i predvidivim — raspada. Razloga za taj utisak ima mnogo: ratovi, klimatske krize, politička nestabilnost, ekonomske krize, brze promene tehnologije i brzi društveni potresi. Ali — prema Klasu — problem nije samo u sadržaju krize, već u samom načinu na koji je moderni svet ustrojen. U svojoj analizi, Klas objašnjava da smo u prošlosti — primera radi, kao lovci–sakupljači — živeli u svetu koji je za pojedince bio često nepredvidiv i „haotičan” na lokalnom nivou, ali globalno je bio vrlo stabilan: promene su dolazile sporo, svet je bio „sporiji”. Danas je obrnuto — naše svakodnevi

Život

05.12.2025 u 09:36

Boja za 2026. je mek, nepretenciozan, „pahuljast” ton bele

Poznati institut koji diktora trendi boje ove godine je rekao- boja za 2026. je ton nazvan Cloud dancer i nije u pitanju „hladna” čisto-bela — više je „mekana, topla, atmosferična” boja, koja podseća na oblake, meko osvetljenje, nadu. To je „boja koja daje prostor” — kao prazno platno: poziv ljudima da ponovo upredu misli, kreativnost i način na koji oblikuju život, životni stil, životni prostor. Ovaj ton simbolizuje potrebu za smirenošću u svetu koji je često previše bučan, haotičan, preopterećen. Uočeno je da ovaj izbor boje dolazi u trenutku kada mnogi traže „nov početak” — redefinisanje vrednosti, pojednostavljenje, fokus na esencijalno, pišu strani mediji. Kako i gde će se Cloud dancer pojaviti U modi — od odeće, preko kolekcija visoke mode za proleće/leto 2026, Cloud dancer mo

Zdravlje

25.11.2025 u 09:41

Eliksir mladosti na tanjiru

U potrazi za svetim gralom mladosti, naučnici i nutricionisti sve češće skreću pažnju na naš tanjir i trpezu. Ispostavlja se da ključ nije samo u izboru zdravih namirnica, već u njihovom pametnom kombinovanju. Pravilno uparivanje određenih sastojaka može značajno da pojača njihovo antioksidativno i protivupalno dejstvo, direktno utičući na usporavanje procesa starenja i poboljšanje izgleda. Zašto je uparivanje ključno? Proces starenja je u velikoj meri povezan sa oksidativnim stresom i inflamacijom. Hrana bogata antioksidansima i vlaknima, kao što su bobičasto voće, mahunarke i zeleno povrće, predstavljaju temelj svake anti-aging dijete, a redovna hidratacija i unos zdravih masnoća poput ekstradevičanskog maslinovog ulja, takođe su neophodni za hidriranu i puniju kožu. Stručnjaci navode da briga

Život

21.11.2025 u 12:32

Mirisni sapun po bakinom receptu

Jelena Stojković, profesorka hemije i trostruka mama, pokrenula je proizvodnju sapuna. Prvi je napravila 2017. godine i od tada njena strast ne prestaje. Kada je Jelena prvi put dobila prirodni sapun bila je iznenađena koliko je blag za kožu, koliko je mirisao drugačije od onih poznatih, kupovnih i koliko je dugo trajao. Počela je da istražuje na internetu kako da ih napravi. Kao profesorki hemije to joj je bila delimično i struka, sve više engleskih tekstova zamenili su oni na srpskom. Primetila je da se polako menja svest o značaju prirodne kozmetike. Počela je da pravi sapune za svoju porodicu. Sapun se nametnuo kao proizvod na koji se obraća malo pažnje, ali koji je veoma važan za zdravu i prirodnu negu. „Meni je na prvom mestu bitan sastav sapuna, jer se u prirodnim sapunima