Život

26.07.2024 u 09:16

Kako je Boriša zarobio Kikaša

Boriša Mandić mogao je da posluži kao prototip za jugoslovensku verziju pilota iz filma „Top gan”. Mlad i siguran u sebe, leteo je na supersoničnom avionu koji postiže brzinu veću od 2.000 kilometara na sat. Ipak, istorija je za njega imala druge planove. Zemlja koja ga je školovala da bude elitni pilot počela je da se raspada. Dojučerašnje kolege i prijatelji počeli su da napuštaju vojsku i prelaze na suprotnu stranu. – I da hoću, 31. avgust 1991. godine nikada neću moći da zaboravim. Bio sam u Puli. Prethodno veče imali smo feštu. To je bio ispraćaj kolega koji su napuštali službu. Sve korektno, bez teških reči. Izgrlili smo se i rastali. Oni su otišli svojim putem, a mi smo ostali na aerodromu koji je držala Jugoslovenska narodna armija – objašnjava Boriša Mandić. U dva sata posle p

Istorija

12.07.2024 u 13:56

Bitka za Petrinju – Banijci su razbili hrvatski napad

Hrvatska vojna operacija „Oluja”, ispunila je zadate ciljeve. Srbi su proterani iz Republike Hrvatske, a njihova vekovna ognjišta poharana i popaljena. Isto kao i 1941. godine u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj. Ipak, ta pobeda nije bila tako blistava kako u Hrvatskoj danas ističu. Malo je nedostajalo na akcija propadne zbog sloma napada u pravcu Petrinje. To znači da nisu baš sve jedinice Vojske Republike Srpske Krajine bacile oružje i napustile položaje. – U pravom danu „Oluje”, poginuo je 121 hrvatski vojnik. Najviše je poginulo prvog jutra na Baniji, kod Petrinje, gde ih je poginulo 90. Napad je tamo zapeo i do reorganizacije komande bile su velike žrtve, objasnio je Andrija Hebrang, bivši ministar zdravstva Hrvatske. Plan je bio da 57. brigada napadne kroz Kotar šumu ali je nalete

Život

12.07.2024 u 11:30

Dželadin je plakao za Srboljubom

Listajući „Ilustrovanu ratnu hroniku” koja je objavljena 13. marta 1913. godine naišli smo na jednu priču iz Velesa. Ona govori o o događaju iz 1909. godine koji je epilog dobio nakon ulaska Srpske vojske u Veles. U tom gradu živeo je neki Dželadin, što bi danas rekli lokalni moćnik. On je oteo Acku, ćerku Pančea Gočevića i odveo je u njegov harem, gde su već bile dve bule. Ackin otac nije mogao da spasi svoju ćerku. Ona je ostala na milost i nemilost Dželadinu, kojem je 1912. godine rodila muško dete. Kada je Srpska vojska ušla u Veles, počela je da hapsi lokalne moćnike na koje se narod žalio. Tako je uhapšen i Dželadin koji je optužen za nasilje, silovanja pa čak i ubistva hrišćana. Ipak, nova vlast nije mogla da ga osudi. Zakoni tadašnje Srbije nisu mogli da se primene za nedela počinjena

Život

10.07.2024 u 13:45

Samoubistvo uživo – Amerikanac je udahnuo garež sa česticama osiromašenog uranijuma

Denijel Kastelon bio je američki vojnik koji se borio u Afganistanu. Nakon završetka vojne karijere, bivši marinac je putovao svetom i skrasio se u Rusiji. Jutjub kanal „Pravi reporter” prati njegovo putovanje kroz najveću zemlju na svetu. On se bavi svakodnevnim temama, od života u siromašnim krajevima, do načina kako razmišljaju savremeni mladi Rusi. Naravno, tu su i teme vezane za rat u Ukrajini. Jedna od tih tema bila je poseta Moskvi gde je Rusija izložila uništeno i zaplenjeno oružje koje je Ukrajini poslao NATO. Tokom obilaska trofeja Danijel je došao do američkog tenka „Abrams” koji je uništen i zarobljen kod Avdejevke. Čuvari su ga pustili da priđe tenku koji je izgoreo nakon pogotka atitenkovskom raketom. Danijel tokom obilaska tenka pokazuje oštećenja tenka, rupe u oklopu dodi

Život

10.07.2024 u 11:14

Komunisti su sahranili Boga

Proslavu Nove godine uveli su komunisti da bi ukinuli Božić. Deda Mraz je zamenio Božić Batu, a crnogorski komunisti su otišli tako daleko da su 1945. godine na Cetinju organizovali sahranu Boga. Još i danas se priča je potonji general Savo Joksimović, pod pretnjom pištoljem naterao sveštenika da nad praznim sandukom održi opelo Bogu. Tokom opela, Joksimović je navodno pevao „Nosim kapu sa tri roga i ratujem protiv Boga” i „Ne verujem u nebesa, no u Marksa i Engelsa”. Iz tog vremena potiče i dečja pesmica „Petokraka sa pet roga, ja se borim protiv Boga, ne borim se protiv Hrista, on je bio komunista.” Ipak, Komunistička partija Jugoslavije nije potpuno zabranila veru kao što je to učinila Albanija, koja je postala prva ateistička država na svetu. Državni ateizam je bio deo državne pol

Tehnologija

09.07.2024 u 14:44

Italijanski Černobil - rak ubija na Sardiniji

Sardnija je jedno od najlepših mesta u Evropi za letnji odmor. Ona ima prelepe plaže, stare gradove, netaknutu prirodu. To ostrvo se nalazi u takozvanoj „plavoj zoni” gde ljudi dostižu duboku starost. Životni vek je tamo duži zbog starog načina života u kojem nema stresa i aditiva u hrani. Ipak, ima nešto što sve više brine stanovnike spomenutog raja na zemlji. To je vojni poligon Salto Di Kvira, na kojem se vrše gađanja raketama i drugim ubojnim sredstvima. Taj poligon zauzima površinu od 12.000 hektara i najveći je Italiji. Takođe, on je među najvećim poligonima u Evropi. Poligonom trenutno upravlja italijansko ratno vazduhoplovstvo. Sada na njemu testiranje raketa može da obavlja samo italijanska vojska. Do 1972. godine tamo su testirane i rakete stranih država. Šta ubija p

Tehnologija

08.07.2024 u 13:32

Oružje budućnosti je stiglo

Rat u Ukrajini je iznedrio dva nova oružja sa kojima naša planeta definitivno neće biti bolje mesto za život. To su borbeni dronovi i hipersonično oružje. Za razliku od dronova koje mogu da neutrališu klasična PVO vatra i relativno jednostavni elektronski sistemi, od hipersoničnog oružja za sada nema uspešne odbrane. Jednostavno, hipersonične rakete su toliko brze da odbrana ne može da ih otkrije i neutrališe. One su neuhvatljive u nišanu. Šta tačno podrazumeva pojam hipersonično oružje. Odgovor zvuči jednostavno. To je svako oružje koje leti brzinom koja je najmanje pet puta brža od zvuka. Maksimalna brzina hipersoničnog oružja može da bude i do 25 puta brža od zvuka. Pri tako visokim brzinama atmosfera se pretvara u plazmu. Izraženo brojkama, hipersonično oružje postiže brzin

Tehnologija

05.07.2024 u 15:38

Još jedan NLO pao je u Novom Meksiku

Američka savezna država Novi Meksiko širom sveta je poznata po dva događaja. Prvi je zvaničan i to je prvi test atomskog oružja u istoriji, koji se dogodio 16. jula 1945, oko 300 kilometara južno pod Los Alamosa. Drugi, nedokazani, događaj po kome se proslavio Novi Meksiko je navodni pad vanzemaljske letelice kod Rozvela, u julu 1947. godine. O tom događaju postoje razne priče i manje, više sve su dobro poznate. Ali, ono što šira javnost ne zna jeste priča o navodno još jednoj paloj vanzemaljskoj letelici, kod grada Astek, takođe u Novom Meksiku. Ta priča govori o događaju tokom noći 25. marta 1948, kada je letelica u obliku letećeg tanjira udarila u jedan stenoviti greben i pala nedaleko od grada. Mesto udara Let i pad letećeg tanjira pratila je vojska putem r

Život

05.07.2024 u 12:32

Šta ako ostanemo bez hrane, vode i struje - zalihe „za svaki slučaj”

Postali smo gotovani. Sve je lako dostupno. Hrana, lekovi, roba široke potrošnje. Prodavnice rade 24 časa, ali šta ako takav način života ugroze klimatske promene ili društvene krize. Oluje, poplave ili zemljotresi mogu da prekinu dovod struje. Neredi i demonstracije mogu da obustave snabdevanje stanovništva osnovnim potrepštinama. O ratu, pogotovo nuklearnom koji sve češće povezuju sa sukobom u Ukrajini, da ne govorimo. Zbog toga bi svaka porodica ili pojedinac morali da budu spremni za slučaj da moraju da se oslone na svoje zalihe. To su voda, hrana, energenti i osnovni lekovi koji će im pomoći dok se snabdevanje ponovo ne stabilizuje. Iskustva iz Amerike i Kanade gde je nestanak struje u više navrata pokazao koliko je savremen način života osetljiv, pokazali su šta moramo da obez

Zabava

04.07.2024 u 13:11

Kapetan Leši nije bio Albanac – Ramiz se zvao Đoka Lekić

Film „Kapetan Leši” bio je jedan od najpopularnijih i komercijalno najuspešnijih filmova jugoslovenske kinematografije. To je bio partizanski film, sa primesama vesterna. Režiser Žika Mitrović zadržao je narativ o hrabrosti partizana, ali je uspeo da akcenat stavi i na lične borbe junaka, koji između akcija znaju i da se šale. Poput kauboja u holivudskim ostvarenjima. Glavni lik je Ramiz Leši. Albanac, partizanski oficir u činu kapetana koji se bori protiv zaostalih balističkih bandi na Kosovu i Metohiji. Među balistima je i njegov brat, koji je naravno, zalutao na stranu neprijatelja nove države. Ramiz u borbi koja vodi ka svetloj budućnosti i bratstvu i jedinstvu svih jugoslovenskih naroda i narodnosti, uspeva da prevaziđe sve izazove, čak i da neprijatelje vrati na pravi put. Crnogora