Život

07.05.2024 u 13:10

Kina je Balkan otkrila kroz film „Valter brani Sarajevo”. On je narodu daleke zemlje pružio uvid u drugačiji komunizam i socijalistički način razvoja. Ključna stvar u tome bio je lik Valtera kojeg je glumio Bata Živojinović. - Film je bio instant hit kada se pojavio. Taj film i danas spada u klasike koje publika i dalje voli, bez obzira na broj emitovanja, objašnjava novinar Kineske globalne TV mreže , koja je emitovala prilog o kulturnim vezama Srbije i Kine. (Youtube) Nakon raspada Jugoslavije, film je ostao jaka kulturna veza koja spada Kinu i Srbiju. TV ekipa je posetila Kulturni centar Srbije u Pekingu gde im je direktorka, Tatjana Soldat, na kineskom jeziku objasnila da je Valter bio istorijska ličnost, Srbin. – Kineska vojska videla je da ima drug

Život

06.05.2024 u 12:19

Da li postoji veza rođendana i smrti - statistika sugeriše da je odgovor potvrdan

Mnogi veruju da su dan dolaska na ovaj svet i dan odlaska sa njega u direktnoj vezi. Da postoji neka linija koja spaja najvažnije dane u životu ljudi sugeriše i statistika. Naime, uočen je statistički fenomen koji ukazuje da verovatnoća da će neko umreti, raste sa približavanjem rođendana. Da taj fenomen nije plod mašte i teorije zavera goori i podatak da je on istraživan u Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Ukrajini i Sjedinjenim Američki Državama. Jedna studija koja se bavila tim pitanjem, obuhvatila je period između 1969. i 1990. godine. Uključila je više od dva miliona žitelja Kalifornije. Ona je pokazala da stopa smrti kod muškaraca raste uoči rođendana a kod žena posle njega. Ti rezultati su se odnosili na ispitanike različitih rasa i godina. Istraživanje u Švajcarskoj je otkrilo

Istorija

01.05.2024 u 13:23

Ponosim se hrvatskim imenom, ali čeznem za braćom Srbima

Nakon rasada Austrougarske i nove podele snaga na prostoru istočne obale Jadrana, deo stanovništva na ostrvima brinuo se da će potpasti pod vlast Italije. Mnogi su spas videli u Srbiji koja je pobedila u Velikom ratu. Zbog toga su mnogi ostrvljani spas potražili u promeni vere i prelasku u pravoslavlje. Na to ih niko nije terao, to je bila njihova ideja i težnja. Naravno, u ostatku Hrvatske nisu bili srećni zbog toga. Kritike su stizale iz Zagreba koje je vođa prelaska stanovnika Visa u pravoslavlje, Ivan Ruljančić, osporavao. Ostale su zabeležene njegove reči da se „uvek dičio hrvatskim imenom, ali priznavao i čeznuo za braćom Srbima.” Postoji još jedan citat čija verodostojnost nije potpuno sigurna ali on glasi: „Nećemo jednom nogom stajati na Vi

Život

01.05.2024 u 11:14

Zašto baš 1. maj

Prvi maj se obeležava kao Međunarodni dan radnika. Taj datum vezan je za događaje u Čikagu 1886. godine, koji su u direktnoj vezi sa nastojanjima radnika da dobiju pravo na osmočasovno radno vreme. Do tada, radno vreme nije bilo regulisano zakonom i sve ja zavisilo volje i potreba poslodavca. Naime, sindikalna udruženja Amerike i Kanade su 1884. godine odlučila je da će od 1. maja 1886. godine radno vreme biti ograničeno na osam časova dnevno. Tog dana izbio je do tada najveći štrajk, sa oko pola miliona pristalica. Centar borbe za radnička prava bio je u Čikagu. Prva dva dana štrajka prošla su u miru. Međutim, 3. maja su štrajkači pokušali da se suprotstave štrajkbrejkerima. Njih je štitila policija koja je u jednom trenutku pucala na štrajkače. Tada su ubijena dva štrajkača. Dan ka

Istorija

30.04.2024 u 11:49

Za njom niko nije žalio - zvali su je „hijena smrti” -

Maja Buždon bila je povučeno dete. Rođena je 1920. godine kod Bakra i završila je samo četiri razreda osnovne škole. Radila kao sluškinja u Zagrebu. U aprilu 1941. godine pristupila je ustašama a u maju 1942. godine dolazi u logor „Stara Gradiška”. On je bio u sastavu fabrike smrti Jasenovac. Prema svedočenjima, Maja Buždon se ponašala kao vojnik. Uvek je nosila čizme i revolver. Mučila je i ubijala, puštala pse na zatvorenike, zatvarala u tamnicu bez vode i hrane. Zbog njene okrutnosti postala je šef ženskog dela logora „Stara Gradiška”. Jedna pripadnica ustaškog obezbeđenja logora svedočila je nakon rata da je Maja Buždon terala jednu majku da gleda kako muči i na kraju ubija njeno dete. Tu istu majku je naterala da čuva leš deteta. Kada je majka izgubila razum. Maja Buždon ju je zadavi

Istorija

30.03.2026 u 12:55

Ako bog da, Kosovo ćemo osvetiti – suze u očima crnogorske kraljice

Ratni dopisnik sarajevske „Srspke reči” koji je 1912. godine boravio na Cetinju, bio je pristutan u bolnici kada je kraljica Milena posetila ranjenike. Ona je tada naišla na jednog ranjenog Crnogorca kojem je iznad glave, na papiru pisalo da ima 64 godine i da je rana teška. Smrtonosna. - Đe si ti ranjen, pitala je kraljica blagim glasom, punim nežnosti. Kao majka koja brine za svoje dete. – Pod levom sisom, isprekidanim glasom odgovorio je stari ratnik. Pokušavao je. ali nije imao snage da pokaže kuda je prošao neprijateljski kuršum. On je probio pluća i slomio rebra – Bog će ti pomoći i Sveti Petar , junače, ozdravićeš ako Bog da, rekla je kraljica. U to, nastade neka tišina. Muk. Seda kraljica je nepomično stjala pored ranjenika. Njene oči su zasuzile. Stari ranjenik je uzdahnuo

Istorija

26.04.2024 u 12:01

Ovo je latinska kruna Stefana Prvovenčanog

Prvi Nemanjić koji je poneo kraljevsku krunu bio je Stefan Nemanja II Prvovenčani Nemanjić. On je vladao srpskom državom koju su stranci nazivali Raška. Njegova vladavina počela je 1196. godine sa titulom velikog župana, koju je poneo umesto starijeg, rođenog brata Vukana. To je bila odluka njihovog oca Stefana Nemanje, koji je Vukanu kao kompenzaciju dao na upravu Duklju, Travuniju, Hvosno i Toplicu. Braća nakon smrti oca ulaze u otvorenu borbu za vlast pri čemu su obojica želeli da se krunišu. Stefan je krunu zatražio od pape Inoćentija III, a tome se protivio Vukan koji je bez osnova nosio krunu Dukljanskih kraljeva. Da pojednostavimo, Stefan Nemanjić je 1217. godine ponovo pokrenuo temu krunisanja, sa papom Honorijem III. Papa je poslao krunu koju je Stefan poneo u Žiči 1217.

Istorija

25.04.2024 u 11:20

Ovaj Šumadinac je otac slovenačke države - da nije bilo njega i Srba ona verovatno ne bi postojala

Da se Srbi nisu umešali, glavni grad Slovenije danas bi najverovatnije bilo Celje. I to u najboljem slučaju. Jer, da se Srbi, ratni zarobljenici kući nisu vraćali preko Ljubljane, veoma je moguće da Slovenija danas ne bi ni postojala. Pa opet, uoči raspada Jugoslavije, Slovenci su redom stali uz nacionalne interese Albanaca i branili suverenost Kosova. Toliko o zahvalnosti. Krenimo redom. Nakon proboja Solunskog fronta Austrougarskoj je odzvonilo. Ona je sa Italijom potpisala primirje u novembru 1918. godine nakon čega se njene trupe povlače ka Austriji i Mađarskoj. U stopu za njima nastupali su Italijani čiji cilj je bio zaposedanje što više teritorija. U tome bi i uspeli da u Ljubljanu vozom nisu stigli srpski vojnici koji su boravili u zarobljeništvu u Austriji. Naime, 5. novembra 1918. &n

Tehnologija

24.04.2024 u 12:56

Kina je prešla na viši nivo igrice

Što bi rekli mladi, Kinezi kidaju. To je zaključak bezbednosnih struktura u Americi, Japanu i Indiji nakon što je stigla vest da je Kina uspela da upari zastareli sovjestki bombarder i supersonični dron koji može da „pokrije” sve vojne baze između Indijskog okeana i Pacifika. Kineska baza na Himalajima O čemu se radi. Odogvor na to pružaju fotografije koje su objavljene na kineskoj društvenoj mreži Veibo na kojima se vidi kineski bombarder H6 ispod kojeg je uočljiv crni objekat sa delta krilima. To je VZ-8 supersonični izviđački dron za velike visine. Njegov zadatak je da leti ispred napadačkih grupa aviona ili talasa raketa, sakuplja podatke o neprijateljskoj odbrani i te podatke šalje svojim snagama kako bi one izbegle neprijateljske kontramere. Drugim rečima VZ-8 vidi gde

Istorija

24.04.2024 u 11:56

Hrvatsku granicu na Drini postavio je albanolog srpskog imena

Hrvatski desničari već 150 godina tvrde da je reka Drina granica između katoličkog zapada i pravoslavnog istoka. Razne ustaše i pristaše zbog toga smatraju da je Drina granica između Hrvatske i Srbije i da za pravoslavlje nema mesta zapadno od Drine. Aneksija Bosne i hrvatske granice Austrougarsku aneksiju Bosne 1878. godine Hrvati su iskoristili da prošire shvatanje njihovih etničkih granica. Oni smatraju da je Bosna i Hercegovina hrvatska zemlja i da je Drina logična granica prema Srbiji. Tu teoriju posebno su podržavali i promovisali pripadnici Čiste stranke prava, koji su zapadno od Drine isključivali postajanje drugih naroda, osim Hrvata. Istu politiku vodio je i Ante Starčević. Ipak, on je imao malo šira shvatanja pa je još tokom polovine 19. veka počeo da razvija teoriju o „mus