Политика Магазин

Живот

07.05.2024 у 13:10

Кина је Балкан открила кроз филм „Валтер брани Сарајево”. Он је народу далеке земље пружио увид у другачији комунизам и социјалистички начин развоја. Кључна ствар у томе био је лик Валтера којег је глумио Бата Живојиновић. - Филм је био инстант хит када се појавио. Тај филм и данас спада у класике које публика и даље воли, без обзира на број емитовања, објашњава новинар Кинеске глобалне ТВ мреже , која је емитовала прилог о културним везама Србије и Кине. (Youtube) Након распада Југославије, филм је остао јака културна веза која спада Кину и Србију. ТВ екипа је посетила Културни центар Србије у Пекингу где им је директорка, Татјана Солдат, на кинеском језику објаснила да је Валтер био историјска личност, Србин. – Кинеска војска видела је да има друг

Живот

06.05.2024 у 12:19

Да ли постоји веза рођендана и смрти - статистика сугерише да је одговор потврдан

Многи верују да су дан доласка на овај свет и дан одласка са њега у директној вези. Да постоји нека линија која спаја најважније дане у животу људи сугерише и статистика. Наиме, уочен је статистички феномен који указује да вероватноћа да ће неко умрети, расте са приближавањем рођендана. Да тај феномен није плод маште и теорије завера гоори и податак да је он истраживан у Великој Британији, Швајцарској, Украјини и Сједињеним Амерички Државама. Једна студија која се бавила тим питањем, обухватила је период између 1969. и 1990. године. Укључила је више од два милиона житеља Калифорније. Она је показала да стопа смрти код мушкараца расте уочи рођендана а код жена после њега. Ти резултати су се односили на испитанике различитих раса и година. Истраживање у Швајцарској је открило

Историја

01.05.2024 у 13:23

Поносим се хрватским именом, али чезнем за браћом Србима

Након расада Аустроугарске и нове поделе снага на простору источне обале Јадрана, део становништва на острвима бринуо се да ће потпасти под власт Италије. Многи су спас видели у Србији која је победила у Великом рату. Због тога су многи острвљани спас потражили у промени вере и преласку у православље. На то их нико није терао, то је била њихова идеја и тежња. Наравно, у остатку Хрватске нису били срећни због тога. Критике су стизале из Загреба које је вођа преласка становника Виса у православље, Иван Руљанчић, оспоравао. Остале су забележене његове речи да се „увек дичио хрватским именом, али признавао и чезнуо за браћом Србима.” Постоји још један цитат чија веродостојност није потпуно сигурна али он гласи: „Нећемо једном ногом стајати на Вису, а д

Живот

01.05.2024 у 11:14

Зашто баш 1. мај

Први мај се обележава као Међународни дан радника. Тај датум везан је за догађаје у Чикагу 1886. године, који су у директној вези са настојањима радника да добију право на осмочасовно радно време. До тада, радно време није било регулисано законом и све ја зависило воље и потреба послодавца. Наиме, синдикална удружења Америке и Канаде су 1884. године одлучила је да ће од 1. маја 1886. године радно време бити ограничено на осам часова дневно. Тог дана избио је до тада највећи штрајк, са око пола милиона присталица. Центар борбе за радничка права био је у Чикагу. Прва два дана штрајка прошла су у миру. Међутим, 3. маја су штрајкачи покушали да се супротставе штрајкбрејкерима. Њих је штитила полиција која је у једном тренутку пуцала на штрајкаче. Тада су убијена два штрајкача. Дан касниј

Историја

30.04.2024 у 11:49

За њом нико није жалио - звали су је „хијена смрти” -

Маја Буждон била је повучено дете. Рођена је 1920. године код Бакра и завршила је само четири разреда основне школе. Радила као слушкиња у Загребу. У априлу 1941. године приступила је усташама а у мају 1942. године долази у логор „Стара Градишка”. Он је био у саставу фабрике смрти Јасеновац. Према сведочењима, Маја Буждон се понашала као војник. Увек је носила чизме и револвер. Мучила је и убијала, пуштала псе на затворенике, затварала у тамницу без воде и хране. Због њене окрутности постала је шеф женског дела логора „Стара Градишка”. Једна припадница усташког обезбеђења логора сведочила је након рата да је Маја Буждон терала једну мајку да гледа како мучи и на крају убија њено дете. Ту исту мајку је натерала да чува леш детета. Када је мајка изгубила разум. Маја Буждон ју је задави

Историја

30.03.2026 у 12:55

Ако бог да, Косовo ћемо осветити – сузе у очима црногорске краљице

Ратни дописник сарајевске „Срспке речи” који је 1912. године боравио на Цетињу, био је пристутан у болници када је краљица Милена посетила рањенике. Она је тада наишла на једног рањеног Црногорца којем је изнад главе, на папиру писало да има 64 године и да је рана тешка. Смртоносна. - Ђе си ти рањен, питала је краљица благим гласом, пуним нежности. Као мајка која брине за своје дете. – Под левом сисом, испрекиданим гласом одговорио је стари ратник. Покушавао је. али није имао снаге да покаже куда је прошао непријатељски куршум. Он је пробио плућа и сломио ребра – Бог ће ти помоћи и Свети Петар , јуначе, оздравићеш ако Бог да, рекла је краљица. У то, настаде нека тишина. Мук. Седа краљица је непомично стјала поред рањеника. Њене очи су засузиле. Стари рањеник је уздахнуо

Историја

26.04.2024 у 12:01

Ово је латинска круна Стефана Првовенчаног

Први Немањић који је понео краљевску круну био је Стефан Немања II Првовенчани Немањић. Он је владао српском државом коју су странци називали Рашка. Његова владавина почела је 1196. године са титулом великог жупана, коју је понео уместо старијег, рођеног брата Вукана. То је била одлука њиховог оца Стефана Немање, који је Вукану као компензацију дао на управу Дукљу, Травунију, Хвосно и Топлицу. Браћа након смрти оца улазе у отворену борбу за власт при чему су обојица желели да се крунишу. Стефан је круну затражио од pапе Иноћентија III, а томе се противио Вукан који је без основа носио круну Дукљанских краљева. Да поједноставимо, Стефан Немањић је 1217. године поново покренуо тему крунисања, са папом Хоноријем III. Папа је послао круну коју је Стефан понео у Жичи 1217.

Историја

25.04.2024 у 11:20

Овај Шумадинац је отац словеначке државе - да није било њега и Срба она вероватно не би постојала

Да се Срби нису умешали, главни град Словеније данас би највероватније било Цеље. И то у најбољем случају. Јер, да се Срби, ратни заробљеници кући нису враћали преко Љубљане, веома је могуће да Словенија данас не би ни постојала. Па опет, уочи распада Југославије, Словенци су редом стали уз националне интересе Албанаца и бранили сувереност Косова. Толико о захвалности. Кренимо редом. Након пробоја Солунског фронта Аустроугарској је одзвонило. Она је са Италијом потписала примирје у новембру 1918. године након чега се њене трупе повлаче ка Аустрији и Мађарској. У стопу за њима наступали су Италијани чији циљ је био запоседање што више територија. У томе би и успели да у Љубљану возом нису стигли српски војници који су боравили у заробљеништву у Аустрији. Наиме, 5. новембра 1918. &n

Технологија

24.04.2024 у 12:56

Кина је прешла на виши ниво игрице

Што би рекли млади, Кинези кидају. То је закључак безбедносних структура у Америци, Јапану и Индији након што је стигла вест да је Кина успела да упари застарели совјестки бомбардер и суперсонични дрон који може да „покрије” све војне базе између Индијског океана и Пацифика. Кинеска база на Хималајима О чему се ради. Одогвор на то пружају фотографије које су објављене на кинеској друштвеној мрежи Веибо на којима се види кинески бомбардер Х6 испод којег је уочљив црни објекат са делта крилима. То је ВЗ-8 суперсонични извиђачки дрон за велике висине. Његов задатак је да лети испред нападачких група авиона или таласа ракета, сакупља податке о непријатељској одбрани и те податке шаље својим снагама како би оне избегле непријатељске контрамере. Другим речима ВЗ-8 види где

Историја

24.04.2024 у 11:56

Хрватску границу на Дрини поставио је албанолог српског имена

Хрватски десничари већ 150 година тврде да је река Дрина граница између католичког запада и православног истока. Разне усташе и присташе због тога сматрају да је Дрина граница између Хрватске и Србије и да за православље нема места западно од Дрине. Анексија Босне и хрватске границе Аустроугарску анексију Босне 1878. године Хрвати су искористили да прошире схватање њихових етничких граница. Они сматрају да је Босна и Херцеговина хрватска земља и да је Дрина логична граница према Србији. Ту теорију посебно су подржавали и промовисали припадници Чисте странке права, који су западно од Дрине искључивали постајање других народа, осим Хрвата. Исту политику водио је и Анте Старчевић. Ипак, он је имао мало шира схватања па је још током половине 19. века почео да развија теорију о „мус