Autor: Zoran Milivojević

Život

27.05.2024 u 21:22

Bliskost

Da li postoje ljubavi, to jest ljubavne veze u kojima ljudi nisu bliski? Da li je moguće voleti i biti voljen bez međusobne bliskosti? Iako je odgovor na ova pitanja potvrdan, mnogi smatraju da je bliskost obavezan sastojak ljubavnog odnosa, da ljubav bez bliskosti nije prava ljubav. Najčešća žalba onih parova koji dolaze na partnersku ili bračnu terapiju jeste upravo doživljaj da se njihova bliskost gubila tokom vremena, da je došlo do međusobnog otuđenja. Jedan od razloga zbog kojih ljudska bića imaju potrebu da budu bliska s nekim, bilo da je to ljubavna, prijateljska ili rođačka bliskost, jeste u tome što u bliskim odnosima ljudi mogu da budu ono što jesu: da se osećaju prihvaćeno i da mogu da se spontano ponašaju. Emotivno povezivanje Reč bliskost nastala je od reči blizu. Isto značenje ima

Život

29.04.2024 u 21:22

Ljudi jake volje

Volja je kompleksan pojam kojem se može pristupiti na različite načine. Jedan od načina jeste da se volja shvati kao produkt nečije želje, to jest onoga što osoba želi ili ne želi da uradi. U tom smislu možemo reći da se volja odnosi na energiju i istrajnost u ostvarivanju neke želje. Volja je takođe povezana s nečijim izborom ili odlukom. U izrazu „slobodna volja” podrazumeva se da osoba sama odlučuje šta želi ili ne želi i da je u upravo u tome njena sloboda u odnosu na druge ljude. Kada volju posmatramo kao pojavu koja se javlja tokom razvoja ličnosti, ona se izraženo pojavljuje već tokom polovine druge godine. To je period „negativizma druge godine”, kada dete odbija da se povinuje zahtevima roditelja i želi da radi suprotno od onoga što odrasli od njega zahtevaju. To je period u kojem dolazi do

Život

18.04.2024 u 22:31

Arhetip maćehe

Jedna od glavnih funkcija bajki jeste da malu decu pripreme za spoljašnji svet – svet izvan porodičnog gnezda. Deca su u porodicama od rođenja okružena ljudima koji im nude ljubav i prihvatanje. Zbog toga malo dete stvara sliku o ljudima kao skupu osoba koje su uvek dobre prema njemu, koje ga vole i štite. Ovakva početna predstava o ljudima prema kojoj su svi ljudi dobri čini da mala deca pokazuju neku vrstu primarne naivnosti. U njihovom pogledu na svet postoji samo ideja dobrote i ljubavi. Bajke su prve priče u kojima dete saznaje da u spoljašnjem svetu postoji zlo kao suprotnost dobra. Struktura bajki je takva da nakon uvoda u priču dolazi deo u kojem neka zla sila ili čovek ugrožava nekoga ko je dobar, ali nemoćan. Upravo ovaj zaplet kod deteta budi razne emocije, najčešće strah za sudbinu

Život

28.05.2024 u 21:55

Plata u Matriksu

Kada su ljudi prezauzeti preživljavanjem i rešavanjem brojnih individualnih i kolektivnih problema u sadašnjosti, retko pokušavaju da sagledaju budućnost. Poznato je da se „istorija ubrzava”, što znači da se iz godine u godinu, meseca u mesec, umnožava broj naučnih i tehnoloških otkrića, tako da ih je nemoguće pratiti. Ovaj rast je eksponencijalan, što znači da će u deceniji koja je pred nama doći do hiperubrzanja istorije, to jest da će svet u kome ćemo živeti biti nezamislivo različit od sadašnjeg. Kako će to uticati na čoveka? Da li ćemo se snaći u tom svetu? Kako će on uticati na razvoj dece koja odrastaju? Automatizacija svakodnevice Poznato je da su mnogi zabrinuti kako će 5G mreža uticati na biološke sisteme, ali mali broj shvata da će ova mreža omogućiti platformu za neslućeni

Život

08.04.2024 u 22:26

Kako da budem bolji ja

Da li ste danas isti onakvi kao što ste bili pre tri ili pet godina? Većina bi na ovo pitanje odgovorila da nije ista, da se promenila. Ljudi na svoje trenutno Ja gledaju kao na svoje pravo Ja, a na Ja u prošlosti kao na svoja nekadašnja, bivša Ja. To je slično gledanju sopstvenih fotografija od pre desetak godina: znate da ste na njima vi, ali da sada više niste takvi – ni fizički ni kao ličnost. Isto tako ćemo za tri ili pet godina na ovo naše sadašnje pravo Ja gledati iz nekog našeg budućeg pravog Ja kao na naše bivše Ja. Kada nečiji identitet, doživljaj sebe ili Ja rasporedimo duž vremenske crte, tada na život možemo gledati ne kao neki kontinuitet uvek istog Ja, nego kao na seriju različitih identiteta, različitih Ja. Serija identiteta Ljudi se svakodnevno menjaju, ali te male

Život

01.04.2024 u 20:27

Zašto ljubav nije dovoljna

Bilo da je reč o partnerskoj ljubavi, bilo o vaspitanju dece, često možemo čuti izjave da je najvažnije i sasvim dovoljno da se ljudi snažno vole. Koliko je takvo uverenje tačno i da li zaista odgovara stvarnosti? Za emotivnu vezu i za brak ljubav jeste neophodna, ali nikako nije i dovoljna. Razlog za to je što ljudi imaju različite predstave o tome kako veza, ako je zaista zasnovana na ljubavi, treba da izgleda. Ako se dvoje ljudi snažno voli, ali ako imaju bitno različite predstave ili koncepte veze, tada snažna ljubav ne samo da neće biti dovoljna, nego će upravo suprotno biti ono što njihovu vezu čini nestabilnom. Što je distanca između bliskih osoba veća, oni su više tolerantni na određene međusobne razlike. Međutim, kada su međusobno veoma bliski, kada pokušavaju da budu „jedno”, tada i

Život

25.04.2024 u 21:18

Sindrom zlog sveta

Kakav je svet u kome živimo: opasan ili bezbedan, predvidiv ili nepredvidiv? Kakvi su ljudi: dobri ili loši? Glavni razlog je što ljudi imaju različite odgovore, što ne reaguju na svet kao takav, već na svoje tumačenje tog sveta, pri čemu ne razlikuju svet kao takav od svoje slike sveta. Zato istu pojavu jedni tumače kao nešto pozitivno, a drugi kao nešto negativno. Šta će neko misliti o sebi, drugima i svetu uglavnom zavisi od njegovih prethodnih životnih iskustava. Sigmund Frojd, kao i mnogi posle njega, dokazao je da mnoga naša rana iskustva iz detinjstva, prvenstveno s roditeljima i drugim bliskim osobama, utiču na izgradnju nečijeg „pogleda na svet”. Što su nečiji zaključci o sebi, drugima i svetu u nečijem životu ranije nastali, to je verovatnije da će ih osoba kasnije u životu samo

Život

20.04.2024 u 12:33

Praviti nekog ludim

Kada su ljudi telesno zdravi, oni imaju poverenja da će njihovo telo dobro funkcionisati. Isto tako, kada su mentalno zdravi, imaju poverenja u svoje mentalne procese kao što su opažanje, pamćenje, rasuđivanje i zaključivanje. Ovo poverenje u dobro funkcionisanje mentalnih procesa je važno da se bude samopouzdan i da se misli svojom glavom. Kada ljudi počnu da sumnjaju u neki od svojih mentalnih procesa, tada gube mentalno samopouzdanje i ulaze u jedno beskonačno samopreispitivanje: Da li ja ovo zaista vidim ili mi se pričinjava? Da li se to zaista desilo ili sam sanjao?, i slično. Zbog toga su smeteni, dekoncentrisani i zbunjeni. Njihov celokupni sistem doživljavanja sebe, drugih i sveta njima samima postaje nestabilan i upitan. Mentalno samopouzdanje Kada izgube mentalno samopouzdanje, tada teže da

Život

21.04.2024 u 11:38

Kako preboleti živo dete

Ako odnos roditelja i njihovog deteta stavimo u vremensku dimenziju, jasno je da se ovaj odnos menja tokom vremena. Kako se dete menja, kako odrasta ili prolazi različite faze svog odraslog života, tako bi trebalo da se menja i roditeljski pristup. Jasno je da se ne može na isti način pristupati predškolskom, školskom, fakultetskom i odraslom detetu koje se takođe menja. Idealno je da u svim ovim fazama postoji obostrano razumevanje kao i snažna emocionalna veza rođačke ljubavi, koja se širi i na unuke koji takođe odrastaju i menjaju se. Izraz „odraslo dete” je oksimoron, to jest označava nešto nespojivo. Dete je osoba koja je u poziciji zavisnosti od svojih roditelja, jer nije još spremna za samostalni život. Prihvaćeno je da je dete osoba do svoje 18 godine. Kada nečije dete odraste, kada

Život

23.06.2024 u 12:36

Udario grom u koprive

Nakon perioda smirivanja, epidemija virusa korona se ponovo razbuktava. Novinski članci su puni naslova u stilu „Virus se vratio”. Svi pokazatelji ukazuju da je tako: veliki broj novozaraženih, novoobolelih, pa čak i najveći broj smrtnih slučajeva od početka epidemije. Kako je došlo do toga da se ponovo nađemo u takvoj situaciji? Ko je odgovoran: da li je virus taj koji se „vratio” ili smo mi ti koji su dozvolili da se virus vrati. Kada kažem mi, tada mislim na nas kao kolektivitet, kao skup svih pojedinaca koji žive u ovoj državi. Kako smo mi, tačnije neki od nas, svojim ponašanjem doprineli da se epidemija ponovo razbukta? U čemu je naša odgovornost i šta možemo iz toga da naučimo za budućnost? Kobna samoobmana Ono što se zapravo desilo jeste da smo mi neosnovano „odlučili” da je

Prethodna Sledeća

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Početna / Zoran Milivojević

10.06.2026 u 12:00

Ispod leda Antarktika otkriven izgubljeni svet

10.06.2026 u 10:00

Otvorena prva laboratorija za mrešćenje korala na Sejšelima

09.06.2026 u 13:51

Kosa koja izgleda „skupo": 7 najpopularnijih nijansi koje će vladati letom 2026.

09.06.2026 u 13:46

7 načina da iskorenite mahovinu

09.06.2026 u 13:33

Kad asfalt proključa: Zašto cela Srbija lepi ALU-foliju na prozore i da li to stvarno „radi” ili samo nervira komšije?

09.06.2026 u 12:24

Otkriveno kako izgleda Pluton: Ledeni svet na granici tame