Аутор: Зоран Миливојевић

Живот

27.05.2024 у 21:22

Блискост

Да ли постоје љубави, то јест љубавне везе у којима људи нису блиски? Да ли је могуће волети и бити вољен без међусобне блискости? Иако је одговор на ова питања потврдан, многи сматрају да је блискост обавезан састојак љубавног односа, да љубав без блискости није права љубав. Најчешћа жалба оних парова који долазе на партнерску или брачну терапију јесте управо доживљај да се њихова блискост губила током времена, да је дошло до међусобног отуђења. Један од разлога због којих људска бића имају потребу да буду блиска с неким, било да је то љубавна, пријатељска или рођачка блискост, јесте у томе што у блиским односима људи могу да буду оно што јесу: да се осећају прихваћено и да могу да се спонтано понашају. Емотивно повезивање Реч блискост настала је од речи близу. Исто значење има

Живот

29.04.2024 у 21:22

Људи јаке воље

Воља је комплексан појам којем се може приступити на различите начине. Један од начина јесте да се воља схвати као продукт нечије жеље, то јест онога што особа жели или не жели да уради. У том смислу можемо рећи да се воља односи на енергију и истрајност у остваривању неке жеље. Воља је такође повезана с нечијим избором или одлуком. У изразу „слободна воља” подразумева се да особа сама одлучује шта жели или не жели и да је у управо у томе њена слобода у односу на друге људе. Када вољу посматрамо као појаву која се јавља током развоја личности, она се изражено појављује већ током половине друге године. То је период „негативизма друге године”, када дете одбија да се повинује захтевима родитеља и жели да ради супротно од онога што одрасли од њега захтевају. То је период у којем долази до

Живот

18.04.2024 у 22:31

Архетип маћехе

Једна од главних функција бајки јесте да малу децу припреме за спољашњи свет – свет изван породичног гнезда. Деца су у породицама од рођења окружена људима који им нуде љубав и прихватање. Због тога мало дете ствара слику о људима као скупу особа које су увек добре према њему, које га воле и штите. Оваква почетна представа о људима према којој су сви људи добри чини да мала деца показују неку врсту примарне наивности. У њиховом погледу на свет постоји само идеја доброте и љубави. Бајке су прве приче у којима дете сазнаје да у спољашњем свету постоји зло као супротност добра. Структура бајки је таква да након увода у причу долази део у којем нека зла сила или човек угрожава некога ко је добар, али немоћан. Управо овај заплет код детета буди разне емоције, најчешће страх за судбину

Живот

28.05.2024 у 21:55

Плата у Матриксу

Када су људи презаузети преживљавањем и решавањем бројних индивидуалних и колективних проблема у садашњости, ретко покушавају да сагледају будућност. Познато је да се „историја убрзава”, што значи да се из године у годину, месеца у месец, умножава број научних и технолошких открића, тако да их је немогуће пратити. Овај раст је експоненцијалан, што значи да ће у деценији која је пред нама доћи до хиперубрзања историје, то јест да ће свет у коме ћемо живети бити незамисливо различит од садашњег. Како ће то утицати на човека? Да ли ћемо се снаћи у том свету? Како ће он утицати на развој деце која одрастају? Аутоматизација свакодневице Познато је да су многи забринути како ће 5Г мрежа утицати на биолошке системе, али мали број схвата да ће ова мрежа омогућити платформу за неслућени

Живот

08.04.2024 у 22:26

Како да будем бољи ја

Да ли сте данас исти онакви као што сте били пре три или пет година? Већина би на ово питање одговорила да није иста, да се променила. Људи на своје тренутно Ја гледају као на своје право Ја, а на Ја у прошлости као на своја некадашња, бивша Ја. То је слично гледању сопствених фотографија од пре десетак година: знате да сте на њима ви, али да сада више нисте такви – ни физички ни као личност. Исто тако ћемо за три или пет година на ово наше садашње право Ја гледати из неког нашег будућег правог Ја као на наше бивше Ја. Када нечији идентитет, доживљај себе или Ја распоредимо дуж временске црте, тада на живот можемо гледати не као неки континуитет увек истог Ја, него као на серију различитих идентитета, различитих Ја. Серија идентитета Људи се свакодневно мењају, али те мале

Живот

01.04.2024 у 20:27

Зашто љубав није довољна

Било да је реч о партнерској љубави, било о васпитању деце, често можемо чути изјаве да је најважније и сасвим довољно да се људи снажно воле. Колико је такво уверење тачно и да ли заиста одговара стварности? За емотивну везу и за брак љубав јесте неопходна, али никако није и довољна. Разлог за то је што људи имају различите представе о томе како веза, ако је заиста заснована на љубави, треба да изгледа. Ако се двоје људи снажно воли, али ако имају битно различите представе или концепте везе, тада снажна љубав не само да неће бити довољна, него ће управо супротно бити оно што њихову везу чини нестабилном. Што је дистанца између блиских особа већа, они су више толерантни на одређене међусобне разлике. Међутим, када су међусобно веома блиски, када покушавају да буду „једно”, тада и

Живот

25.04.2024 у 21:18

Синдром злог света

Какав је свет у коме живимо: опасан или безбедан, предвидив или непредвидив? Какви су људи: добри или лоши? Главни разлог је што људи имају различите одговоре, што не реагују на свет као такав, већ на своје тумачење тог света, при чему не разликују свет као такав од своје слике света. Зато исту појаву једни тумаче као нешто позитивно, а други као нешто негативно. Шта ће неко мислити о себи, другима и свету углавном зависи од његових претходних животних искустава. Сигмунд Фројд, као и многи после њега, доказао је да многа наша рана искуства из детињства, првенствено с родитељима и другим блиским особама, утичу на изградњу нечијег „погледа на свет”. Што су нечији закључци о себи, другима и свету у нечијем животу раније настали, то је вероватније да ће их особа касније у животу само

Живот

20.04.2024 у 12:33

Правити неког лудим

Када су људи телесно здрави, они имају поверења да ће њихово тело добро функционисати. Исто тако, када су ментално здрави, имају поверења у своје менталне процесе као што су опажање, памћење, расуђивање и закључивање. Ово поверење у добро функционисање менталних процеса је важно да се буде самопоуздан и да се мисли својом главом. Када људи почну да сумњају у неки од својих менталних процеса, тада губе ментално самопоуздање и улазе у једно бесконачно самопреиспитивање: Да ли ја ово заиста видим или ми се причињава? Да ли се то заиста десило или сам сањао?, и слично. Због тога су сметени, деконцентрисани и збуњени. Њихов целокупни систем доживљавања себе, других и света њима самима постаје нестабилан и упитан. Ментално самопоуздање Када изгубе ментално самопоуздање, тада теже да

Живот

21.04.2024 у 11:38

Како преболети живо дете

Ако однос родитеља и њиховог детета ставимо у временску димензију, јасно је да се овај однос мења током времена. Како се дете мења, како одраста или пролази различите фазе свог одраслог живота, тако би требало да се мења и родитељски приступ. Јасно је да се не може на исти начин приступати предшколском, школском, факултетском и одраслом детету које се такође мења. Идеално је да у свим овим фазама постоји обострано разумевање као и снажна емоционална веза рођачке љубави, која се шири и на унуке који такође одрастају и мењају се. Израз „одрасло дете” је оксиморон, то јест означава нешто неспојиво. Дете је особа која је у позицији зависности од својих родитеља, јер није још спремна за самостални живот. Прихваћено је да је дете особа до своје 18 године. Када нечије дете одрасте, када

Живот

23.06.2024 у 12:36

Ударио гром у коприве

Након периода смиривања, епидемија вируса корона се поново разбуктава. Новински чланци су пуни наслова у стилу „Вирус се вратио”. Сви показатељи указују да је тако: велики број новозаражених, новооболелих, па чак и највећи број смртних случајева од почетка епидемије. Како је дошло до тога да се поново нађемо у таквој ситуацији? Ко је одговоран: да ли је вирус тај који се „вратио” или смо ми ти који су дозволили да се вирус врати. Када кажем ми, тада мислим на нас као колективитет, као скуп свих појединаца који живе у овој држави. Како смо ми, тачније неки од нас, својим понашањем допринели да се епидемија поново разбукта? У чему је наша одговорност и шта можемо из тога да научимо за будућност? Кобна самообмана Оно што се заправо десило јесте да смо ми неосновано „одлучили” да је

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Зоран Миливојевић

07.06.2026 у 18:45

Судбина краљице Наталије Обреновић

07.06.2026 у 10:31

Традиција као инспирација

07.06.2026 у 10:30

Повратак градског бала

07.06.2026 у 10:30

Грчка је и даље најтраженија