У сенци зелене оазе, чаробног шабачког Летњиковца, недавно је отворена колонија пустовања. Ово је прва таква колонија организована у овом мачванском граду, а окупила је жене не само из разних делова Србије већ, овог пута, и из Израела.
Гошћа израелска уметница Сали Кристал Крамберг, која је водила мастер клас у оквиру колоније, истакла је да јој је част што је сарађивала с Етно-мрежом и НАЛЕД-ом.
„Било је веома лепо што сам део српске заједнице која ме је срдачно примила. Инспирисана старим мапама, желела сам да кроз рад са локалним женама створим реконструкцију историјске мапе у којој су уткани љубав, саосећање и заједничко стваралаштво. Уметност има моћ да спаја људе и културе”, поручила је Сали Кристал Крамберг.
Убод по убод, под рукама мека и чаробна вуна постаје нежна чарапа, украсна лопта, занимљива играчка. И сваки од тих предмета има своју причу.
Светлана Златарић, једна од чуварки традиције, у свом удружењу вредно ради и учи. Каже за „Магазин” да јој много значи и да кроз рад може да се дружи са женама сличних интересовања.
„Има нас тридесетак и много нам је лепо. Ми смо из овог краја, у оквиру удружења имамо и једно етно-газдинство, на ком организујемо разне посете и сусрете. Свашта смо научиле и свашта учимо једна од друге”, каже наша саговорница која није имала никаквог искуства у обради вуне пре три године.
А колико су сарадња и подршка важни на свим нивоима, навела је и Виолета Јовановић, председница Етно-мреже, која окупља жене које раде на очувању традиције.
„У оквиру колоније пустовања у Шапцу израђена је реплика мапе Шапца из Шеделове хронике из 1493. године. Ово дело настало је заједничким радом чланица Етно-мреже и стручњака из области текстилног дизајна и конзервације, под уметничким вођством Сали Кристал. Овим пројектом правимо нови корак у стварању савремене уметности инспирисане наслеђем”, објаснила је Јовановићева.
Иначе, пустовање вуне је стара традиционална техника израде материјала од вуне и најстарија позната техника за израду тканина, старија и од ткања. Вуна се опере, осуши и рашчешља. Комади сирове вуне се ређају у слојевима, након тога се покваси водом и сапуницом која има хемијску улогу у формирању тканине. Следи ваљање, где се притискањем и благим померањем вуне влакна међусобно сједињују, мрсе, а као резултат се добија чврст нераскидив материјал који у вештим рукама постаје одевни предмет, украс или играчка.
