ЋАСКАЊЕ СА МАРИЈОМ КИЛИБАРДОМ

Не морамо баш све

Када дођемо у четрдесете године, схватимо колико смо себи наметале притисак и ултиматум да морамо све. А када ће душа да нам одмори, пита се водитељка Марија Килибарда, која данас отворено признаје да је мајчинство променило и њен однос према послу и према себи

Марија Килибарда (Фото промо/ ТВ Уна)

„Од када сам постала мајка, ништа ми више није тешко, јер сам, за разлику од првих 45 година живота, коначно организована“, каже уз препознатљив осмех Марија Килибарда, водитељка квиза „Једно питање“ на ТВ Уна.

Ипак, иза те организације стоји и једно важно признање – да не мора баш све.

Када је њена ћерка Сења имала непуна четири месеца, Марија је покушала да се врати послу, али је убрзо схватила да за то још није била спремна.

– Те дане сам преплакала. Хтела сам да се вратим кући. Навикла сам себе и све око себе да ја све могу, али није баш тако. Коначно могу себи да признам да не могу баш све у исто време – искрена је Килибарда.

Данас, каже, ради много мање него раније. Ако би морала да направи поређење, процењује да се послу сада даје тек тридесетак одсто у односу на некадашњи ритам.

– Први пут сам себи признала да се не може и не мора све. Ако нешто не може да буде на задовољавајући начин и онако како очекујем, онда га неће бити уопште.

Квиз без гуглања

Марија је тренутно домаћин квиза „Једно питање“, а верује да квизови и у ери вештачке интелигенције имају посебну драж управо зато што публика жели да се игра сопственим знањем.

– Моја мама има екипу која обожава квиз и каже ми да нико током емисије не узима телефон да тражи одговоре. Играју до краја, чак се и расправљају. То су људи који воле игру и не желе сами себи да је покваре.

Мајчинство ју је, каже, натерало да се запита и колико жене саме себи намећу готово немогуће стандарде.

– Када дођемо у четрдесете, схватимо колико смо себи набијале притисак и ултиматум да морамо све. Питање је – када ће душа да нам одмори, када мозак? Као да су досада или ленчарење недозвољени јер тада нисмо продуктивне. А како да будемо ако никада не одмарамо?

Данас покушава да буде што присутнија у одрастању своје двогодишње ћерке и да јој не преноси сопствене страхове и бриге.

– Често ухватим себе да одем предалеко у бригама и онда кажем: „Врати се у рикверц.“ Ово је најлепши период, дај јој да буде дете. Они су као мали сунђери, све упијају и осећају.

Мама на телевизији

Једна од најслађих породичних сцена догодила се када је Сења први пут угледала маму на телевизији. Толико се узнемирила да су морали одмах да угасе екран.

Када се Марија вратила кући, предложила јој је да заједно погледају маму „на послу“.

– Била је пресмешно збуњена и све време ме је држала за руку, као да проверава да ли сам заиста ту поред ње.

На ТВ Уна већ постоји и идеја за Маријину ауторску емисију, али она не жели ништа да пожурује.

– Када се будем осећала спремно и када Сења мало порасте, реализоваћемо је. Не желим да пропустим ниједан минут њеног одрастања. Толико сам је дуго чекала да сада само желим да будем ту и да аплаудирам.