Спецес: Острво ненаметљиве лепоте и дискретног луксуза
Девојке са сламнатим шеширима силазе са трајекта и на тренутак застају. Пред њима се отвара призор који не личи на уобичајени дочек на грчком острву: зеленило се спушта готово до саме обале, између крошњи провирују старе раскошне виле које подсећају на време када су овде летовале богате атинске породице, а дуж луке се нижу елегантне куће у неокласичном стилу са балконима, дрвеним шалонима у боји и двориштима окруженим високим зидовима.
Још нема плана. Само жеља да се крене у авантуру.
Спецес је једно од Саронских острва у Егејском мору и припада области Атика. Од најближег копна, Пелопонеза, удаљен је свега око пет километара, трајектним линијама повезан је са атинском луком Пиреј, а до њега се може допутовати и са суседне Хидре. Довољно је близу Атине да до њега можете стићи релативно лако, а довољно удаљено да чим крочите на острво, почнете да заборављате на свакодневну журбу.
Туризам на Спецесу почео је да се развија још почетком 20. века, када је Сотирос Анаргирос, богат и успешан бизнисмен који је младост провео у САД, одлучио да се врати на острво свог детињства. Са собом је донео идеју да Спецес претвори у престижно одмаралиште, па је изградио хотел „Посејдон”, који је на острво привукао светску елиту.
Хотел је убрзо постао омиљено место за одмор имућних Атињана и одиграо важну улогу у развоју туризма на острву.
И данас острво привлачи људе који траже ненаметљив луксуз. Уместо огромних хотелских комплекса, овде се више осећа атмосфера приватних вила, добрих ресторана, једрењака и дугих вечери крај мора. У уским улицама Спецеса нема оне уобичајене вреве, коју очекујете од популарног грчког летовалишта.
Због тога Спецес има репутацију једног од најотменијих, али и најдискретнијих грчких острва.
На Спецесу живи око 4.000 становника, а готово сви су настањени у истоименом граду, једином већем насељу на острву. Ипак, оно што посетиоци најпре примете није број становника, већ оно чега нема, а то су аутомобили.
У самом центру дозвољена су само такси и возила за доставу, док локални аутобуси повезују град са плажама и местима изван центра.
Острво изгледа као да је направљено за шетње или истраживање пешице или бродићем од плаже до плаже, од једне старе виле до друге, кроз улице којима пролазе само моторчићи, бицикли, електрична возила на три точка и надстрешницом, као и традиционални фијакери, који као да су стигли из неког другог времена. Вожња од Нове до Старе луке кошта од 15-18 евра, а обилазак острва 30, али цене нису фиксне и подложне су договору.
У срцу града налази се Дапија, главна и нова лука, око које су смештени бројни кафићи, ресторани и продавнице, као и већина знаменитости. Од ње се лако стиже до старих градских улица, са бутицима, тргова и зграда које сведоче о богатој прошлости острва.
Једно од препознатљивих места је Ролохију, главни градски трг, којим доминира карактеристични торањ са сатом.
Недалеко од луке налази се и катедрала Агијос Николаос, једно од најважнијих историјских места на Спецесу. Управо овде је 3. априла 1821. године подигнута застава независности острва, на почетку Грчког рата за независност. Црква је препознатљива по високом звонику од мермера и налази се на свега неколико минута хода од луке.
Мирис борова и старе виле
Историја Спецеса, међутим, сеже много даље у прошлост. У античко доба острво је носило име Питиуса (“испуњено боровима”), што се повезује са његовим густим боровим шумама. Тај природни пејзаж и данас је једно од његових најлепших обележја.
Посебан шарм Спецеса, међутим, лежи у спором ритму живота, звуку коњских копита по каменим улицама и старим кућама које подсећају на време када су овде летовале богате атинске породице. На овом острву путовање као да почиње тек онда када оставите аутомобил иза себе.
Најлепше куће на острву нису настале као декорација за туристе. Оне су остаци времена када је острво живело од мора и када су његови капетани и бродовласници стицали велико богатство.
Од 18. века становници су развили снажну трговачку флоту, а богатство стечено трговином видљиво је и данас у великим каменим кућама некадашњих капетана. Многе од њих сачуване су у традиционалном насељу, због чега шетња кроз Спецес више подсећа на обилазак живог историјског града него на класично летовалиште.

Посебно су упечатљиве куће уз обалу: велике, али ненаметљиве, са дебелим каменим зидовима, високим прозорима, дрвеним капцима и двориштима испуњеним зеленилом и украшеним чувеним мозаицима од облутака.
Управо ти мозаици, “вотсалота”, који се налазе и на плочницима у Новој луци, један су од препознатљивих детаља Спецеса. Од ситних белих и тамних каменчића прављени су геометријски и декоративни узорци, па се чак и обичан пролаз кроз двориште претвара у мали део локалне историје.
Плаже скривене међу боровима
За разлику од неких најпознатијих грчких острва, Спецес није првенствено дестинација за масовни туризам. Његова лепота налази се у малим увалама, боровима који се готово спуштају до мора и кристално чистој води.
Већ из даљине се виде различите нијансе плаве које окружују углавном камениту обалу.
Од Дапије почиње обални пут према Старој луци. То је једна од најлепших шетњи на острву. Са једне стране су виле и старе куће, а са друге море. Повремено се зачује звук копита, разговори, звона бицикала, таласи и зујање мотора.
Спецес је једно од оних грчких острва које можете, али не морате да освојите за један дан. Није случајно што је деценијама омиљено међу имућним Атињанима, познатим гостима и члановима некадашње грчке краљевске породице.
За оне који на Спецес долазе без краљевског протокола, најбољи део дана почиње када се крене према плажама. За оне који воле да истражују, најбоље је изнајмити бицикл или кренути бродом у обилазак острва. Обални пут око Спецеса дуг је око 25 километара и много плажа, како уређених, тако и дивљих, скривених.
Агија Марина удаљена је свега десетак минута од Дапије и данас је једна од уређенијих плажа, са ресторанима, баровима и могућностима за спортове на води.
Агија Анаргири је најдужа плажа острва, док је Агија Параскеви посебно занимљива због борова који се спуштају готово до мора. Ту је вода изузетно бистра, апосебну драж има борова шума која прави хлад.
Плажа Зогерија је смештена у малој ували окруженој боровима, са тиркизном водом и таверном која ради током летње сезоне. Већи део увале најлакше је досегнути бродом.
Стара лука
Море око острва никада није потпуно исто, а пејзаж се мења заједно са светлом, облацима и ветром. У августу сунце пржи, дани су дуги, а вечери су посебно пријатне. Када се температура спусти, шетња уз обалу постаје један од најлепших делова дана.
Посебан доживљај представља вожња бродом око острва. Тек са мора можете да видите колико је Спецес заправо зелен и колико су његове обале разуђене.
Овде се врло брзо схвати колико је ветар важан део живота на острву.
Егејски ветар може у једном тренутку да учини дан савршеним за боравак на плажи, а већ неколико сати касније да потпуно промени атмосферу. Таласи постају већи, море добија тамнију боју, а мирис борова постаје још интензивнији.

Стара лука, Палио Лимани, како је називају Грци, није само место за барке и рибље ресторане. Ту још постоје традиционална бродоградилишта у којима се дрвени бродови граде и поправљају.
То је један од детаља који Спецес чини другачијим. Док на једној страни гледате луксузне јахте, које ноћу осветљавају море испод себе, неколико метара даље можете видети мајсторе како раде на традиционалним дрвеним пловилима. Поморска традиција овде је још жива.
Спецес je острво где се луксуз не размеће, а богате породице долазе због мира.
У близини се налази и светионик, а подручје око њега је обрасло, наравно, боровима. То је једно од најлепших места за вечерњу шетњу.
А када се сунце спусти, нова лука Дапија поново оживи. Људи седе уз море, бродићи и трајекти улазе у луку, док се у Старој луци пуне столови ресторана.
Спецес је место које вам дозвољава да га упознајете полако. А када једном ухватите његов ритам, постаје вам јасно зашто се људи овде враћају. Неки због мора, неки због историје, неки због друштва и луксуза.
А неки, једноставно, зато што на Спецесу имају осећај да лето још увек може да траје мало дуже.
Девојке са сламнатим шеширима које су ујутру сишле са трајекта, сада се враћају са плаже. Коса им мирише на море, на кожи још имају трагове соли, у ушима заглушујућу буку зрикаваца (“тситсикија”), а иза њих остаје још један дан пун нових успомена са зеленог острва. Сутра ће изнајмити бицикле, водени такси, неки мали чамац или ће се возити кочијом до неке друге плаже, где ће седети у хладу старог бора и гледати како се у даљини мењају боје мора.
Омиљено место краљевске породице
Веза са грчком краљевском породицом није само део туристичке приче острва.
Бивши грчки краљ Константин Други и краљица Ана-Марија годинама су проводили време у овом делу Грчке, посебно у Порто Хелију на Пелопонезу, преко пута Спецеса. Острво је било место на којем су чланови породице могли да проводе лето далеко од гужве и велике пажње јавности.
И данас унуци бившег грчког краља готово свако лето проводе на острву, па се често могу срести у кафићима и клубовима.
Спецес је постао позорница и једног од најпознатијих краљевских догађаја у савременој историји Грчке.
Принц Николаос, други син Константина Другог и Ане-Марије, венчао се 25. августа 2010. године са Татјаном Блатник управо на Спецесу. Церемонија је одржана у манастиру Светог Николе. Млада је на венчање стигла традиционалном коњском запрегом, а младожења је, са друге стране, стигао морем породичним бродом Afroessa из Порто Хелија.
На острву су се тада окупили бројни припадници европских краљевских породица и европске аристократије.
Бубулина чува луку
На самој луци стоји споменик жени која је постала један од препознатљивих симбола Спецеса - Ласкарини Бубулини. Рођена је 1771. године у Цариграду, али је највећи део живота провела на Спецесу, где је постала богата бродовласница и једна од најважнијих личности Грчког рата за независност од Османлија.
У време када женама готово да није било места у војном и политичком животу, Бубулина је имала сопствену флоту, финансирала припреме за устанак и учествовала у поморским борбама. Њени бродови носили су, а она је лично командовала поморским операцијама.
Њен лик данас дочекује посетиоце управо тамо где су некада пристизали њени бродови са оружјем и људство, робом и вестима из света.
У близини се налази и кућа Бубулине, данас музеј, у којем се могу видети предмети повезани са њеним животом.