Робот може да постави 100 панела на сат

Од „мора песка” до мора енергије: Роботи граде соларне електране у кинеским пустињама

(Printscreen Ecowatch)

Усред сурове пустиње у кинеској провинцији Синкјанг догађа се призор који изгледа као сцена из филмова о будућности: уместо хиљада радника који ручно постављају соларне панеле, посао преузимају интелигентни роботи. Кина убрзава изградњу огромних соларних капацитета користећи аутоматизацију, вештачку интелигенцију и 5Г технологију, како би претворила негостољубиве пустињске пределе у велике фабрике чисте енергије, преноси news.cgtn.com.

Један од најновијих пројеката налази се на подручју нафтног поља Тарим у Синкјангу, где се гради велика соларна електрана уз помоћ роботских система. Машине могу да обављају захтевне послове као што су транспорт, подизање и прецизно постављање фотонапонских панела, док људи надгледају рад и врше контролу квалитета.

Роботска технологија посебно је важна у подручјима где су услови изузетно тешки, где су велике врућине, прашина, јак ветар или велика удаљеност од насељених места, што класичну изградњу чини споријом и скупљом.

На другом великом соларном пројекту у кинеској области Шиђанг, на надморској висини већој од 4.300 метара, роботи су коришћени за постављање панела у условима ретког ваздуха и ниских температура.

Према подацима из пројекта, један робот може да постави око 100 панела на сат, што је приближно двоструко брже од ручног рада.

Напајање струјом пола милиона домаћинстава

Соларни пројекат у Таримском региону би требало да производи око 1,617 милијарди киловат-сати електричне енергије годишње, што је довољно за снабдевање приближно 500.000 домаћинстава.

Кина последњих година масовно користи своје огромне пустињске површине за развој обновљиве енергије. Пустиње Гоби, Такла Макан и Кубући, некада сматране бескорисним пространствима, постају кључне локације за гигантске соларне паркове.

Посебно импресиван пример је Такла Макан, једна од највећих пустиња на свету, позната као „море смрти”. Тамо су соларни пројекти повезани чак и са еколошким програмима: енергија Сунца користи се за напајање система за наводњавање и заштиту зелених појасева који спречавају ширење песка.

Соларни панели у пустињама имају и додатни ефекат: стварају хлад испод себе, смањују испаравање воде и могу да омогуће развој одређених биљних врста или комбинацију са пољопривредом и сточарством.

Поред производње струје, кинески циљ је и стварање потпуно новог модела по којем ће најнеприступачнији делови земље постати огромни извори чисте енергије за милионске градове удаљене хиљадама километара.

Роботи чисте панеле у пустињама

(Printscreen es ibot)

Роботи у Кини постају незаобилазни радници нове енергетске ере. Они више нису задужени само за помоћ при постављању соларних панела, већ се користе и за њихово одржавање.

Према извештајима кинеске телевизијске мреже CGTN, аутоматизовани системи све чешће се примењују у великим соларним парковима како би се повећала ефикасност производње електричне енергије у захтевним пустињским условима.

Један од највећих проблема соларних електрана у пустињама јесте накупљање ситног песка и прашине на површини панела.

Само танак слој нечистоћа може да смањи количину сунчеве светлости која допире до соларних ћелија и тако утиче на производњу енергије. Због тога роботи опремљени сензорима и паметним системима самостално прелазе преко низова панела и уклањају наслаге, често без коришћења великих количина воде, драгоценог ресурса у пустињским областима.