Флаша воде за разговор са Chat-ом
Сваки пут када поставите питање вештачкој интелигенцији, негде у свету један дата центар троши воду како би расхладио своје чипове. Када се то помножи са милијардама упита, бројке постају запањујуће.
"Жеђ" ових система је стварна и огромна. Центри за обраду података у којима раде модели вештачке интелигенције производе огромне количине топлоте, а један од главних начина њиховог хлађења јесте употреба воде, често чак и пијаће воде, која испарава кроз расхладне торњеве. Процене показују да се годишња потрошња воде повезана са овим постројењима мери стотинама милијарди литара, а потребе расту изузетно брзо, јер се вештачка интелигенција шири у готово све области живота.
Вода за хлађење сервера
Истраживачи, на челу са професором Шаолијом Реном, са Универзитета Калифорнија у Риверсајду, израчунали су да један кратак разговор са AI четботом са око 10 до 50 његових одговора, може индиректно да потроши приближно једну флашу воде, када се урачунају хлађење сервера и производња електричне енергије. Појединачно то делује безначајно, али када милијарде људи свакодневно користе вештачку интелигенцију, укупна потрошња постаје огромна.
О овој теми су писали бројни угледни страни медији. Тако Вашингтон пост пише да генерисање једног просечног имејла од око 100 речи помоћу GPT-4 може индиректно да потроши око 500 мл воде за хлађење сервера и производњу електричне енергије.
Euronews је пренео резултате студије да ChatGPT „попије” флашу воде на сваких 20 до 50 питања корисника.
Associated Press (АП) је још 2023. објавио причу о томе како је развој GPT-4 у Мицрософтовом дата центру у Ајови довео до значајног повећања потрошње воде.
Ројтерс извештава о све већем притиску инвеститора на Google, Microsoft и Амазон да јавно објављују податке о потрошњи воде својих дата центара, као и о проценама Уједињених нација да би AI могла да удвостручи потрошњу воде и електричне енергије у дата центрима до 2030. године.
Тражење решења
Прави проблем се односи на време и место где се то дешава. Велики делови Сједињених Америчких Држава, на пример, редовно се суочавају са сушама, а током најтежих периода сушни услови захватају већину земље. Истовремено, многи нови дата центри граде се управо у тим топлим и сувим регионима, где су земљиште и електрична енергија јефтинији, али где су залихе воде већ ограничене. Због тога становници могу да се нађу у ситуацији да деле исти, све оскуднији водни ресурс са великим серверским постројењима, преноси Блумберг.
Ипак, индустрија покушава да пронађе решења. Компаније развијају системе ваздушног хлађења, користе рециклирану и техничку, односно непијаћу воду, као и нове технологије које троше знатно мање воде. У Кини се, на пример, дата центри премештају на дно океана, како би их морска вода хладила.
Неки од најновијих дата центара имају циљ да постану „водно неутрални”, односно да у потпуности надокнаде количину воде коју користе. Остаје, међутим, отворено питање да ли ће се ова решења развијати довољно брзо да испрате експлозиван раст вештачке интелигенције.
