Астероид који је јурио ка Земљи могао би да удари у Месец
Мада је астероид 2024 YR4 некада важио за један од објеката који су највише бринули астрономе због могућег судара са Земљом, нове процене показују да наша планета више није у опасности. Пажња научника сада је усмерена ка Месецу, јер постоји мала, али не и занемарљива могућност, да би свемирска стена крајем 2032. године могла да удари у његову површину.
Такав судар не би угрозио Земљу, али би представљао један од најзначајнијих космичких догађаја у новијој историји, стварајући огроман кратер и потенцијално изазивајући метеорску кишу видљиву са наше планете, пише New Scientist.
Америчка свемирска агенција НАСА саопштила је да је могућност да астероид 2024 YR4 удари у Земљу практично сведена на нулу. Ипак, постоје око 4 одсто шансе да ће 22. децембра 2032. године погодити Месец.
Научници истичу да би та вероватноћа могла значајно да порасте након нових посматрања помоћу свемирског телескопа Џејмс Веб, која се очекују до краја 2026. године. Према појединим проценама, шанса за судар са Месецом могла би да буде већа и за више од 30 одсто у односу на садашње прорачуне.
За разлику од Земље, Месец нема атмосферу која би успорила или сагорела астероид. Због тога би удар свемирске стене могао да направи огроман кратер и избаци огромне количине камења и прашине у свемир. Стручњаци сматрају да би део тих фрагмената могао да напусти гравитационо поље Месеца и временом стигне до Земље, иако се не очекује да би то представљало озбиљну опасност за човечанство.
НАСА ће наставити да прати кретање овог астероида и, како буду пристизали нови подаци, по потреби ће мењати процене ризика.
Иако се астероид интензивно проучава, његова стварна величина још није потпуно позната.
Према садашњим проценама, астероид 2024 YR4 има пречник између 53 и 67 метара. Директор НАСА-иног Центра за проучавање објеката блиских Земљи, Пол Чодас, упоредио је његову величину са великом вишеспратницом.
Астрономи процењују димензије астероида на основу његове сјајности, јер су светлији објекти углавном већи. Међутим, проблем представља чињеница да још није познато од ког је материјала 2024 YR4 састављен нити колико добро рефлектује Сунчеву светлост.
Уколико би астероид 2024 YR4 заиста ударио у Месец, научници процењују да би створио кратер пречника око једног километра. Снага удара била би приближно једнака експлозији од 6,5 мегатона ТНТ-а, што би избацило огромну количину камења и прашине у свемир. Део тог материјала могао би да изазове спектакуларну метеорску кишу видљиву са Земље.
Додатну забринутост изазива брзина којом се астероид креће. Ако би погодио Месец, у њега би ударио брзином од око 50.050 километара на час, ослобађајући огромну количину енергије.
Уколико би тело тих димензија погодило Земљу, могло би да изазове озбиљна разарања на регионалном нивоу. Такви удари, према проценама стручњака, дешавају се у просеку једном у неколико хиљада година.
Астероид су први уочили астрономи који раде на телескопу АТЛАС у Чилеу 27. децембра 2024. године. Реч је о систему за рано откривање астероида који финансира НАСА, а чији је задатак да на време идентификује објекте који би могли да се приближе Земљи.
Одмах након открића, аутоматски системи за праћење астероида означили су 2024 YR4 као потенцијални ризик. До краја 2024. године нашао се на самом врху НАСА-ине листе ризичних астероида „Sentry“, као и на листи Европске свемирске агенције која прати објекте са могућношћу удара.
That purple line is a big asteroid called 2024-YR4.
— Chris Hadfield (@Cmdr_Hadfield) March 9, 2026
For a while we thought it might hit Earth (we're the dark blue orbit). Then we thought it might hit the Moon.
But @NASAWebb & @esa took time to closely track it last month, proving it will just miss, in 2032. I'm glad - at… pic.twitter.com/jfhAWVtBQG
Од јануара 2025. године астрономи широм света користе више телескопа како би што прецизније одредили његову путању и величину. Међу њима су свемирски телескоп Џејмс Веб, али и Веома велики телескоп (Very Large Telescope) Европске јужне опсерваторије.
У међувремену, астероид се удаљава од Земље и тренутно се налази на око 615 милиона километара од наше планете. Како наставља да се удаљава, постаће превише слаб да би га могли пратити мањи телескопи, па ће бити потребни највећи светски инструменти.
Последњи пут био је довољно светао за посматрање током априла 2025. године, након чега је нестао из видокруга и наставио пут кроз дубоки свемир. У близину Земље поново ће се вратити тек 2028. године, када ће астрономи имати нову прилику да прецизније израчунају његову орбиту и са много већом сигурношћу утврде шта ће се догодити.
НАСА и Европска свемирска агенција непрекидно прате хиљаде астероида који пролазе у близини Земље. Ипак, због њихове мале величине и сложених орбита, поједини објекти остају неоткривени све док се довољно не приближе. Очекује се да ће развој нових телескопа и напреднијих система за детекцију омогућити да се у будућности открива знатно више таквих тела.
Према тренутним подацима, не постоји ниједан велики астероид који има више од један одсто вероватноће да удари у Земљу, па стручњаци сматрају да је наша планета за сада безбедна од великих удара.
