Двориште на 40. спрату

У савременој кинеској архитектури последњих година појављује се занимљив тренд: стамбене зграде са огромним балконима, који више личе на висеће баште него на класичне терасе. Уместо малих тераса за сушење веша, нови луксузни комплекси имају спољне просторе дубоке неколико метара, са дрвећем, баштама, лежаљкама и природном сенком коју прави балкон спрата изнад. Тако станари добијају осећај приватног врта у ваздуху и све чешће их називају „лебдећа дворишта”.

Оваква архитектура постала је посебно популарна у густо насељеним кинеским градовима где је земљиште ограничено, а потреба за зеленилом и приватним спољним простором све већа.

Модерна урбанизација током последњих деценија довела је до изузетно густих насеља са високим небодерима и мањком природе.

Као одговор на тај проблем, архитекте су почеле да експериментишу са идејом да се природа подигне вертикално, како кроз „зелене” фасаде и праве велике спољне просторе интегрисане у саме станове.

У градовима попут Шангаја, Шенжена или Чангдуа, земљиште је толико скупо и густо изграђено да класична дворишта готово и да не постоје. Зато су архитекте почеле да „дижу природу у ваздух”, пише портал china.org.

Зашто су ти балкони пријатни

Кључ је у сенци. Горњи балкон прави природну заштиту од сунца и кише, па тераса постаје употребљива током већег дела године. То је потпуно другачије од класичних отворених тераса где лети постаје превише вруће.

Велики балкони у тим пројектима често имају дубину од неколико метара, довољно да се на њима поставе дрвеће, жбуње, мини-баште, па чак и простори за обедовање, дневне собе на отвореном или дечју игру.

Због надстрешнице коју прави балкон изнад, простор остаје пријатан чак и током јаког летњег сунца или кише. Управо та комбинација отворености, природне вентилације, зеленила, приватности и заштићености даје осећај правог дворишта, само подигнутог десетине спратова изнад земље.

Осим естетског ефекта, велики засењени балкони имају и практичну функцију. Они природно хладе станове, смањују директно загревање фасаде и побољшавају вентилацију.

Биљке додатно утичу на микроклиму, упијају део топлоте и стварају осећај свежине. У градовима са влажним и топлим летима то може значајно да смањи потребу за клима уређајима.

Многи архитектонски студији у Кини користе принципе биофилног дизајна, приступа који повезује људе са природом чак и унутар великих урбаних средина. Зато се на тим балконима често саде бамбус, палме, мала стабла, пузавице и локалне врсте биљака које добро подносе ветар и висину. Неки пројекти имају аутоматске системе наводњавања и дренаже како би одржавање било лакше.

Због тога људи често проводе више времена напољу него унутра.

Неки комплекси чак пројектују спољне кухиње, мини биоскопе и заједничке пословне просторе директно на балконима.

Изазови футуристичког изгледа

Визуелно, ове зграде делују готово футуристички. Фасаде нису равне и монотоне, већ пуне слојева, зеленила и сенки. Када се посматрају из даљине, изгледају као вертикална села или планинске терасе. Посебно ноћу, уз дискретно осветљење и вегетацију, зграде добијају скоро филмски изглед, због чега су веома популарне на друштвеним мрежама и у савременим архитектонским часописима.

Ипак, такви пројекти носе и одређене изазове. Велики балкони захтевају снажнију конструкцију и пажљиво пројектовање због тежине земље, биљака и воде.

Одржавање зеленила може да буде скупо, а у неким случајевима појављивали су се проблеми са инсектима или претераним растом вегетације, када станари нису редовно одржавали простор. У веома густо насељеним градовима, такође, поставља се питање колико су такви луксузни простори доступни просечним становницима, јер се многи овакви станови налазе у најскупљим модерним стамбеним комплексима.

На друштвеним мрежама ове зграде изгледају спектакуларно, али изазивају и контроверзе. Многи коментаришу да балкони делују „превише велики да би били безбедни”.

На Редиту се често одржавају виралне расправе о томе колико такве конструкције могу да трају и колико су захтевне за одржавање.

Са друге стране, стручњаци наводе да правилно пројектовани „небески вртови” могу да смање загревање зграде, побољшају квалитет ваздуха, смање потребу за клима-уређајима и учине густ град много хуманијим за живот.

Неке студије чак показују да облик зграде и распоред вегетације могу значајно да утичу на температуру и струјање ваздуха око небодера.

Најзанимљивија ствар код ових зграда нису само луксуз или естетика. Оне показују како би будући градови могли изгледати са мање хоризонталног простора, а више вертикалне природе.

У кинеским градовима, где је сваки квадрат злата вредан, уместо паркова само на земљи, људи би добили приватне баште на 20. или 40. спрату. Уместо обичних тераса, станови би имали мале екосистеме са дрвећем и отвореним простором за свакодневни живот.

Приватне баште на стамбеним зградама

Један од најпознатијих примера је Huaku Sky Garden, торањ висок чак 156,7 метара са 38 спратова, где сваки стан има огромне отворене балконе дубоке 4 до 5 метара, довољно велике да на њих стану мини-вртови, гарнитуре за седење, па чак и мала стабла.

Истраживања о небеским вртовима „sky gardens” у Кини показала су занимљиве податке.

У једном урбанистичком истраживању у кинеском граду Ланџоу евидентирано је чак 508 оваквих простора. Око 73 одсто њих налазило се на стамбеним зградама, а чак 82 процента су били кровни или висећи вртови интегрисани у зграде.

У густим градовима многи овакви балкони имају површину између 50 и 200 м², што их практично претвара у мале паркове у ваздуху.

Кинеска урбана популација данас превазилази 900 милиона људи, због чега балкон постаје једини приватни контакт са природом за огроман број становника.

Током пандемије и затварања, многи становници Кине почели су да претварају балконе у мале фарме. Људи данас на терасама гаје парадајз, салату, јагоде и зачинско биље, уз паметне системе за заливање и ЛЕД расвету.