Већина људи прави ове грешке са кремама за сунчање
Почетак јуна право је време да се припремимо за лето. Дани су дужи, температуре расту, а многи већ планирају годишњи одмор, одлазак на море, викенде у природи и више времена проведеног на отвореном. Међутим, уз све летње радости долазе и изазови попут високих температура, комараца, појачаног знојења, морске соли, хлора и јаког сунчевог зрачења.
Управо зато припреме за лето не би требало да се сведу само на куповину нове гардеробе, кофера или опреме за плажу. Једнако је важно на време размислити о заштити коже, јер неправилно излагање сунцу може да доведе до црвенила, опекотина и оштећења која нису увек одмах видљива, преноси Индекс.
Број на паковању није једино мерило заштите
Препарати за заштиту од сунца и негу коже након сунчања спадају међу производе које је најбоље набавити пре првих великих врућина. Ипак, чак и када посегнемо за кремом са високим заштитним фактором, попут SPF 50, постоји једна честа грешка због које заштита може да буде знатно слабија него што мислимо.
Многи се фокусирају искључиво на број SPF-а, иако ефикасност заштите не зависи само од њега. Важно је и колико производа наносимо, када га наносимо и да ли га редовно обнављамо током дана. Стручњаци упозоравају да виши SPF не значи аутоматски много бољу заштиту нити дуже деловање.
Другим речима, ни SPF 50 неће пружити очекивану заштиту ако се нанесе у премалој количини, ако се поједини делови тела прескоче или ако се крема не обнови након купања, знојења или брисања пешкиром. То је само једна од заблуда које се из године у годину понављају када је реч о заштити од сунца.
Најчешћи митови о заштити од сунца
Многи верују да није важно у које доба дана излазе на сунце. Иако су УВ зраци најјачи током поднева, то не значи да јутарње и поподневно сунце не могу да оштете кожу.
Честа је заблуда и да заштита није потребна када је облачно, кишовито или током зимских месеци. УВ зрачење пролази кроз облаке, а површине попут воде, песка и снега додатно га рефлектују.
Препланули тен се често сматра знаком да кожа више не може да изгори, али тамњење коже, заправо, представља реакцију на УВ зрачење и није природна заштита од даљих оштећења.
Ни особе са тамнијим теном нису потпуно заштићене. Иако ређе добијају опекотине, њихова кожа и даље може да претрпи штетне последице излагања сунцу.
Производи за шминкање који садрже SPF могу да допринесу бољој заштити, али се углавном не наносе у довољној количини да би могли да замене крему за сунчање.
Понекад се може чути и тврдња да креме за сунчање спречавају стварање витамина Д. Међутим, организму је за синтезу овог витамина потребно веома мало излагања сунцу, па заштиту не би требало избегавати из тог разлога.
Није ни свака одећа једнако ефикасна заштита. Гушћи и тамнији материјали пружају бољу заштиту од танких и прозрачних тканина.
УВ индекс
Важно је знати и да се препарати за заштиту од сунца разликују по саставу, текстури, отпорности на воду и намени, као и да имају рок трајања. Излагање високим температурама или хладноћи може да утиче на њихову ефикасност.
Виши SPF, такође, не значи да ће заштита трајати цео дан. Ниједан препарат не може да блокира 100 одсто УВ зрака, па је редовно обнављање заштите неопходно.
Када планирате боравак на отвореном, није довољно само да проверите температуру ваздуха. Обратите пажњу и на УВ индекс, који показује јачину ултраљубичастог зрачења. Када његова вредност достигне 3 или више, препоручује се додатна заштита коже, како би се смањио ризик од оштећења изазваних сунцем.
