Лекарка од облака

Докторка Сенка Добрић (48) је специјалисткиња интерне медицине, субспецијалиста гастроентерологије.

Али болести, симптоми, лекови или медицински савети неће бити тема интервјуа који је дала за наш додатак.

Она је недавно објавила књигу „Човек од облака” (издање „Бесани”). И веровали или не, у том роману нема много медицине. Заправо нема је уопште. Једино је један од споредних ликова, брат главне јунакиње, студент медицине, па се помиње неколико испита с треће године студија медицине које он полаже. Тај лик је дат тако уверљиво и топло да смо прво питали Сенку да ли је рађен по личности њеног брата?

– Немам брата, имам сестру – одговорила је лаконски.

Потрага за идентитетом кроз стари и нови Београд

Дакле, ово није никакав аутобиографски роман, већ модерно написана, врло „филмична” прича о одрастању и потрази за идентитетом у Београду, у две различите историјске епохе.

– Заправо су то две паралелне приче о две јунакиње и њиховим световима, потрази за припадањем, али и проналажењем пута којим ће ићи у живот – каже наша саговорница.

Тако је дала пресек једне младе генерације Београђана у раним двехиљадитим годинама, али оживела, заправо измаштала догађаје и ликове који су живели у периоду од 1929. до 1947. у старом Београду. Признаје да су је помало инспирисали неки преци с мамине стране, који су пореклом из Италије. Гледала је слике свог прадеде, баке и њене рођене сестре, слушала приче, али је, како каже, у једном тренутку желела да о њима пише, да сазна да ли су имали исте жеље као и ми сада, сличне недоумице.

Али роман није само драма или љубавна прича. Има и криминални заплет. Какав – нека открију будући читаоци овог романа.

У роману се појављује и занимљива игра речи: један од ликова се зове Добри Добрић. Дакле, презива се као и ауторка, када бисмо његово име превели с италијанског Бонино Дебонини, пореклом са Ластова.

Сенка открива да је до тог имена дошла копајући по интернету, истражујући...

Да ли вам је то неки предак, питамо?

– То не можемо знати, јер је он живео у 15. веку. На њега сам налетела када сам испитивала корене свог презимена. Он је стваран лик, интересантан, потпуно непознат јавности, а у рангу је Гутемберга, који је направио први машину за штампање књига. Бонино је око 1450. године у Дубровнику с колегом направио прве типографије. Они су штампали прве књиге, међу њима и „Божанствену комедију” Дантеа Алигијерија – одговара она.

Иначе, још једна занимљивост књиге је да свако поглавље почиње неком реченицом из „Божанствене комедије”.

Посебна је била и промоција књиге. Захваљује се свим колегама лекарима који су дошли и подржали је, али и пријатељима с којима дели разна интересовања. На бини у „Дорћол плацу” било је 15 људи, чланова драмске групе, а међу њима и Сенка. Они су читали одређене сцене из књиге, тумачили ликове, био је ту и наратор.

– Драмску групу похађам годинама. Још током студија, када је било бомбардовање и када је школска година била замрзнута, схватила сам да желим да проширим своје видике. Мислила сам да није довољно само завршити факултет, прочитати стотине хиљада страница из медицине да би бих била интелектуалац. Потребно је да читам и неке друге ствари: историјске, филозофске... Када сам својим родитељима рекла да ћу наредних месеци више да се бавим тиме, помислили су да одустајем од медицине. Било је мало сликања, читања, а драмска група је почела као хоби. И сад идем једном недељно, неки пут пропустим, али се релаксирам. Уз те људе и активност на том часу заборавите на све што вас брине или притиска. Последњих годину и по дана наша водитељка Драженка, глумица, која је завршила Факултет драмских уметности, дошла је на идеју да учествујемо у промоцији – каже наша саговорница.

Тешко је побећи од утиска да је докторка Добрић једна уметничка душа и намеће се питање да ли је „залутала” у медицину, уписала је под притиском, јер су јој и родитељи били лекари: мама Нада и тата Вања (такође гастроентеролог по специјалности који је преминуо када је Сенка тек завршила факултет).

Медицина, ипак, први избор

– Не, баш напротив. У време када сам уписивала студије, а то је било 1996/97. све је било неизвесно. Биле су то и тешке и турбулентне године и моји родитељи су ме одговарали од студија медицине. Ипак сам отишла на медицину. По завршетку студија прво сам уписала и завршила постдипломске студије из имунологије. Имуногенетика је моја прва љубав. Била сама у заносу да ћу годинама нешто постићи, објавила сам и први, прави, стручни истраживачки рад у квалитетном медицинском часопису, уз фантастичну менторку професорку Бранку Боначи. После сам тражила посао, па је дошла специјализација – прича др Добрић, рођена Београђанка.

Овде је појаснила да је она пре свега лекар, а тек можда и књижевник у настанку. Нема писаца у њеној фамилији, али како је открила, њена мама је велики љубитељ књижевности и писања. На Сенку је велики утицај оставио дека, мајчин отац рођен 1900. године, а који је живео је до пуне 98 године и последњих година са Сенком и њеном породицом.

– Говорио ми је да је највећа школа животна школа. Био је књиговезац и са 12 година напустио је своје село, усавршавао се у Војводини и у време Аустроугарске – додаје.

Зашто није написала приче из ординације

На ово питање др Добрић одговара:

– Због медицинске етике. Чак и да не помињем конкретна имена људи, пацијената, чак и да се неки медицински проблем искаже и изнесе на један леп начин, можда би то неком било неукусно. Сваки лекар свесно или несвесно испод слојева „чита” и неке унутрашње борбе које пацијент има. Неко лекару каже чиме се бави, сазнате много о душевном расположењу. Када сам лекар, не размишљам о књижевности.

Открива и да се књизи посвећивала само у време када је била на годишњем одмору, јер, како каже: – Морате да уђете у главе својих књижевних их јунака, да живите с њима.

Ја сам дугопругаш

За себе докторка Добрић каже да је дугопругаш. И да је књига плод дугогодишњег рада:

– За све ми је требало много времена. Да стигнем до циља требало је да прође много година, да уложим много рада, да будем стрпљива. Ништа није настало преко ноћи, требало је да се коцкице посложе. Роман је доста дуго био „на чекању”, од када сам написала прву верзију. Потрајало је скоро 10 година док није добио данашњи изглед, али за писање није било превише времена у неким животним претумбацијама: један, па други посао, рођење два детета...

А онда нам открива:

– У једном даху пре неколико месеци написала сам други роман, краћи, више је новела, још ћу радити на њему.

Нада се да ће сада бити и лакше да објави књигу, јер признаје да је најтежи део посла било наћи издавача.

– Скоро годину дана трајала је потрага за издавачем с којим сам „кликнула”, а поготову када објављујете први роман и када никога не познајете.

Медицински савет

Навикли смо да у оваквим интервјуима од лекара добијамо бар по неки медицински савет. И шта ћемо сад?

– Па кад инсистирате, ево мог лекарског савета: овакве ствари, било да је писање или учествовање у драмској радионици или неки други облик уметничког изражавања је храна за душу. И то је јако важно за здравље. Један од нових термина у гастроентерологији на енглеском се зове „gut brain axis”. Преводи се као израз „осовина мозга и стомака”, која је у суштини указује на доказану ендокрину и функционалну везу с емотивним делом, односно на повезаност емотивног дела мозга и нашег стомака. Да бисмо умирили стомак морамо да имамо и миран ум, односно то је важно за релаксацију, одмор, скупљање позитивне енергије – објаснила је др Добрић.