Запослите мозак док седите
Боље је решавати укрштеницу или штрикати него само зурити у екран
Ако већ седите по неколико сати свакодневно, боље је да за то време штрикате или решавате судоку и укрштенице, него да само пасивно зурите у телевизију или бесциљно гледате објаве на друштвеним мрежама и интернету. Ово прави разлику између такозваног менталног активног и менталног пасивног седења, закључак је недавно објављене студије шведских истраживача, која је објављена у часопису „American Journal of Preventive Medicine”.
Седење може да буде штетно за тело и мозак, међутим ново истраживање научника с Института Каролинска сугерише да неке активности, попут поменутих, помажу у неутралисању неких негативних ефеката седентарних навика. У анкети је учествовало 20.811 одраслих Швеђана, већином жена старих између 35 и 64 године, које су научници пратили 19 година како би проценили ризик и стање деменције. Седентарни начин живота, односно дуго седење, лежање или полулежећи положај, повезани су с главним факторима ризика за деменцију, попут високог крвног притиска, болести срца, дијабетеса и гојазности. Активност мозга је кључни елемент у заштити од тих оштећења.
„Мозак функционише попут мишића”, рекао је Матс Халгрен, главни истраживач на Институту Каролинска и аутор студије. Неактивно коришћење мозга током дужих периода може на крају да утиче негативно на делове повезане с меморијом и учењем. У анкети, ментално активно седење укључивало је канцеларијски рад, седење на састанку, као и плетење и шивење. Активности попут решавања слагалица на рачунару сматране су интелектуално стимулативним. Гледање ТВ-а или слушање музике док седите рачуна се као ментално пасивно понашање и оно носи већи ризик од развоја неке врсте деменције у будућности.
Користећи статистички модел, истраживачи су предвидели како промене у менталној активности утичу на ризик од деменције: додавање једног сата ментално активног понашања док се седи смањује ризик од деменције за четири одсто, замена једног сата ментално пасивног понашања с активним смањује ризик за седам процената. Комбиновањем физичке активности, попут ходања, с ментално активним понашањем, смањује ризик за 11 одсто.
Студија има ограничења пошто је почетна анкета спроведена пре готово три деценије, када паметни телефони, друштвене мреже и интернет нису постојали.
